„Франкенштајн” – пример редукције сопства у готској књижевности

Bratislav M. Milosevic

Апстракт


Рад дефинише сопство и тематизује концепт сопства у контексту романа Мери Шели, Франкенштајн: Модерни Прометеј, као једног од култних романа готске књижевности. Најпре, фокус се ставља на стални покушај редукције сопства – његовог гушења и ограничења – иако је сопство, само по себи, умногоме психобиолошки недеконструктибилна категорија и антрополошка датост. Пре свега, рад приказује константно негирање, насилно порицање и тиранију над другошћу унутар самог сопства (другост као Друго-ја), а последично, и страдање Виктора Франкенштајна –тиранина сопствене другости. Другост, која је у роману отелотворена кроз Франкенштајново чудовиште, јесте сопствена другост или другост Викторовог сопства коју он одбацује и демонизује на рачун урушавања управо свог јаства или сопства. Истовремено, ослањајући се на теоријске увиде француског филозофа Пола Рикера у књизи Сопство као други, рад покушава да укаже на немогућност разумевања човека у оквирима ригидних детерминистичких друштвених норми и на непотпуност његовог сопства (ипсеитета) без прихватања другости. Другим речима, рад инсистира на дијалектичком односу сопства (ипсеитета) и другости (алтеритета) као изворном, архетипском односу сопства и другости, а у циљу разумевања појединца као целине. Франкенштајн указује управо на нужност сагледавања њихове комплементарности, што представља велики изазов на путу успостављања правилног односа према сопству. Напослетку, овај класик готске књижевности оштро критикује редукци онистички сагледано, располућено сопство и указује на потребу сталног трагања за архетипски неудвојеним сопством – сопство у коме су ја и Друго-ја интегрални, неотуђиви делови једне исте целине.


Кључне ријечи


готски; сопство; редукција; другост; потискивање; дијалектика.

Пуни текст:

PDF

Референце


Broek, V. D. Roelof (1996), Studies in Gnosticism and Alexandrian Christianity, New York: E. J. BRILL.

Cantor, A. Paul (1984), Creature and Creator, Cambridge: Cambridge University Press.

Chu, Seo-Young (2010), Do metaphors dream of literal sleep?: a science-fctional theory of representation, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.

Јеротић, Владета (2000), Само дела љубави остају, Београд: Ars Libri: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке.

Јовановић, Бојан (2016), „Подржавање зла и супротстављање злу”, Летопис Матице српске, Књига 498, свеска 3, Београд: Матица српска.

Ketterer, David (2004), “Tematic Anatomy: Intrinsic Structures”, Bloom, Harold (ed.), Frankenstein, Broomall: Chelsea House Publishers.

Kilgour, Maggie (1995), The Rise of the Gothic Novel, New York: Routledge.

Knellwolf, Christa (2008), “Geographic Boundaries and Inner Space: Frankenstein, Scientifc Explorations and the Quest for the Absolute”, Goodall Jane and Knellwolf Christa (eds.), Frankenstein’s Science: Experimentation and Discovery in Romantic Culture, 1780–1830, Burlington: Ashgate Publishing Company.

Levine, George (1974), “The Ambiguous Heritage of Frankenstein”, Knoepflmacher U.C. and Levine, George (eds.), The Endurance of Frankenstein: Te Essays on Mary Shelley’s Novel, Los Angeles: University of California Press.

Ricoeur, Paul (2016), “Hermeneutics and the critique of ideology”, Hermneutics and the human sciences: essays on language, action and interpretation/ Paul Ricoeur, New York: Cambridge University Press.

Рикер, Пол (2004), Сопство као други, превод Спасоје Ђузулан, Београд: Јасен.

Scott, Walter (1818), “Review of Frankenstein from the Edinburgh Magazine”, Edinburgh Magazine, Edinburgh: Archibald Constable and Co.

Shelley, B. Percy (1832), “On Frankenstein’”, The Athenaeum Journal of Literature, Science and the Fine Arts, London: Parbury, Allen & Co.

Simms, Karl (2007), Ricoeur and Lacan, London: Continuum International Publishing Group.

Tomas, R. Ronald (1990), Dreams of Authority and the Fictions of the Unconscious, New York: Cornell University Press.

Шели, Мери (2015), Франкенштајн, превод Славка Стевовић, Београд: Вулкан.




DOI: http://doi.org/10.21618/fil1716296m

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158