Напомене о графији лепавинских записа

Biljana M. Babic

Апстракт


У раду се анализирају ћирилични записи манастира Лепавине у погледу садржаја и најважнијих графијских особености. Основан у XVI вијеку манастир Лепавина од почетка је био центар писмености за Србе у том дијелу Аустријског царства. За његову историју нераскидиво је везана чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске, а посебну вриједност имају и старе рукописне и штампане књиге, како оне које су у манастир донесене тако и оне писане и преписиване у њему. Писарске и преписивачке послове српских ћирилских књига, иначе, пратило је настајање записа – најчешће на маргинама књига. Лепавински писари у том погледу не представљају изузетак. И они су оставили немали број свједочанстава у виду записа које је Љубомир Стојановић уврстио у своју збирку Старих српских записа и натписа (1902–1926) и којима смо овом приликом посветили дужну пажњу.

Кључне ријечи


записи; ћирилица; књиге; графија; манастир Лепавина.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1817242b

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158