Jezički znak u kulturološkom raskoraku, prevođenje i uticaji

Dalibor M. Kesic

Апстракт


Britanski lingvist i filozof Pol Grajs u svom uticajnom naučnom radu Logika i konverzacija (1975) dokazao je da rezonovanje i in­telektualne sposobnosti omogućuju čovjeku da na obavezujući način uspješno generiše i tumači poruke koje se odašilju uz konverzaci­one implikature. Ukoliko bi se prevodioci striktno pridržavali takve doktrine, iz toga bi proizišlo da svako slovo na papiru ima nekoliko slojeva dubljih značenja skrivenih od površnog razmatranja koje bi morali da uzmu o obzir. Tekst tada postaje palimpsest namijenjenih poruka, od kojih svaka sadrži mnogobrojne implikature. U takvom sazivu značenja, prevodilac se uzdiže do visoko pozicioniranog suca, pri čemu je prinuđen da neka od njih prepusti zaboravu, dok drugima pridaje presudni značaj. Upravo je ta dihotomija u procesu prevođenja predmet razmatranja ovog rada, pri čemu se za opšta pitanja predoča­va širi teoretski osnov, dok se za specifične manifestacije date prob­lematike koriste primjeri iz dva predmetna jezika: engleskog i srpskog.

Кључне ријечи


kultura; prevođenje; implikatura; doktrina; engleski jezik; srpski jezik.

Пуни текст:

PDF (English)


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1817351k

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158