Prevodna leksikografija – frazeološki rečnici i njihova struktura

Bozinka M. Petronijevic

Апстракт


U priloženom radu čini se pokušaj da se teorijski razloži pojam interlingvalnog frazeološkog rečnika kao kontrastivnog (sistemskog) i prevodnog (translatološkog), i u okviru prevodne leksikografije utvrdi njihova sistemska razlika. Centralno mesto u radu zauzima frazema/frazeologizam/frazeoleksem(a) kao leksička jedinica (LJ) u obliku fraze kao jednog formativa i njoj pridruženog, najčešče jednog, značenja kao hijerarhijske uređene sem-strukture. U zavisnosti od nukleusa fraze kao formativa, frazeme mogu biti: glagolske, nominalne, adjektivalne, adverbijalne, prepozicijalne i druge sa glagolskom strukturom kao najfrekventnijim frazeologizmom. U kontrastivnom leksikonu frazeologizmi se javljaju i u jeziku izvorniku (JI) i u jeziku cilju (JC) kao korespondentne strukture (slučaj apsolutne ekvivalencije) ili delom korespondentne (parcijalna ekvivalencija), bez teksta ili sa tekstom samo u originalu (dva rečnika tog tipa su predmet naše analize). Prevodni rečnik (translatološki) sastoji se iz dva dela: ovde opisanog I sistemskog dela, u JI i JC, i II teksta u originalu i translatu; u njima su frazeme realizovane uvek u odgovarajućim gramatičkim oblicima koji potvrđuju ili negiraju sistemski navedenu LJ i njen oblik u JI i JC.

Кључне ријечи


Frazema/frazeologizam/; frazeoleksema kao LJ; tipologija frazema u korespondentnom rečniku; tipologija frazema u prevodnim rečnicima; tekst1 (original) i tekst2 (translat); eksterna valentnost; interna valentnost; glagolske frazeme.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1818013p

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158