Hari Poter i glotalni ploziv: Glotalna zamena i ozvučavanje /t/ u savremenom RP

Andrej Z. Bjelakovic

Апстракт


Cilj ovog rada je da istakne u kojoj meri su uznapredovale dve glasovne promene u savremenom standardnom britanskom izgovoru engle­skog jezika. Obe se (tzv. T-glottalling i T-voicing) tiču realizacije foneme /t/ na kraju sloga. Ispitivali smo govor samo dvoje govornika, glumaca Danijela Radklifa (Daniel Radcliffe) i Eme Votson (Emma Watson), koristeći materijal iz intervjua dostupnih na internetu. Ipak, verujemo da je njihov govor umnogome tipičan predstavnik nadregio­nalnog (južno)britanskog govora njihove generacije. Štaviše, Radklif i Votson su dodatno vredni pažnje usled činjenice da su milioni mladih učenika engleskog videli seriju filmova o Hariju Poteru, u kojima je pomenuto dvoje glumaca igralo, što čini njihov govor potencijalno vrlo popularnom metom za mlađe neizvorne govornike engleskog kojima je uzor britanski engleski. Rezultati su upoređeni s rezultatima studija Fabricius (2000) i Hannisdal (2006). Ispitano je ukupno oko 600 primera glasa /t/ na krajevima slogova. Što se zamene bezvučnog alveolarnog ploziva [t] glotalnim okluzivom [ʔ] tiče, naši rezultati daju stope od 98% za /t/ ispred drugih okluziva, 96% za /t/ ispred fri­kativa, 82% za /t/ ispred poluvokala i aproksimanata, 81% pre pauze i 27% pre vokala. Prevokalska sredina je onda dalje analizirana, jer je u njoj moguće i ozvučavanje /t/. Ukupni rezultati za prevokalsku sredinu glase 27% u korist [ʔ], 36,5% u korist ozvučenog alofona [ɾ], i preostalih 36,5% realizovanih kao uobičajeni bezvučni alveolarni ploziv [t]. Ako podelimo dalje prevokalsku sredinu na medijalnu i finalnu (tamo gde se /t/ nalazi između vokala u sredini reči, tamo gde je između vokala na granici dve reči), onda dobijamo sledeće rezultate: u medijalnoj sredini uopšte ne dolazi do zamene glotalnim okluzivom, a ozvučena varijanta se javlja samo u najfrekventnijim rečima, i to ukupno u četvrtini medijalnih slučajeva (dakle, [t] se javlja u preostalih 75% medijalnih primera); s druge strane, u finalnoj poziciji, između dve reči, [t] je najređa varijanta, sa samo 13,5%, dok su [ʔ] i [ɾ] sa 43,5% podjednako frekventni u ovom slučaju (to su, dakle, reči gde vokal prethodi /t/ koje je poslednji glas, a naredna reč počinje vokalom). Zaključak je da je zamena glotalnim okluzivom sve češća realizacija /t/ na kraju sloga i u nadregionalnom britans­kom govoru (u prekonsonantskoj poziciji je odavno izgubila status nestandardne crte govora), ali i da ozvučena varijanta [ɾ] napreduje, te da nikako nije samo odlika američkih i australijskih odnosno no­vozelandskih varijeteta engleskog, premda se zasad u standardnom britanskom engleskom javlja pre svega na granici dveju reči, tj. pred­stavlja fenomen prisutan u vezanom govoru, jer se unutar reči javlja isključivo u najfrekventnijim rečima (poput pretty, little, British, getting, sitting, whatever, gotta etc.). Ove činjenice treba imati u vidu prilikom nastave engleskog, konkretno pri podučavanju o izgovoru savremenog britanskog engleskog, s ciljem održavanja realističnih i savremenih izgovornih modela.

Кључне ријечи


opšteprihvaćeni izgovor (RP); fonetska promena; glotalovanje; glotalni ploziv; ozvučavanje t; predavanje izgovora en¬gleskog jezika.

Пуни текст:

PDF (English)


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1818138b

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158