Истина, историја и фикција. Контрачињенични наратив у роману Невидљиви Александра Гаталице

Jelena Z. Milic

Апстракт


Полазећи од теорије о концептуалним интеграцијама (когнитивнолингвистичке аргументације Жила Фоконија и Марка Тарнера и когнитивно­наратолошке теорије Хилари Даненберг) и теорије могућих светова Лубомира Долежела, рад анализира фикционалну интерпретацију фактографске грађе у роману Невидљиви Александра Гаталице. Стварносна грађа инкорпорирана у садржај романа обухвата историјске личности и догађаје, књижевна дела, сту­дије, прогласе, уметничка платна, музичке композиције, часописе, уметничка и научна друштва и догађаје. Наше бављење интертекстуалним контекстом романа засновано је на: 1. Титовом писму Миловану Ђиласу; 2. књизи Бојовна планина Вилијема Дикина; 3. сведочењу Михајла Петровића о Куновом одношењу према имовини Бранка Поповића; 4. књизи Позориште у окупираној Србији: Позоришна политика у Србији 1941–1944. аутора Боре Мајданца; 5. лексико­графској одредници ’декаденција, декаденца’ из Речника књижевних термина који је уредио Драгиша Живковић; 6. партији светских шампиона у шаху Роберта Фишера и Ламсурена Миагмарсурена, одиграној 1967. године; 7. одломку чланка Џона Расела објављеног у рубрици Obituary часописа New York Times.

Кључне ријечи


контрачињеница; концептуална интеграција; фикција; дискурс; контекст.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1818399m

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158