О односу генитива и акузатива директног објекта у Роману о Троји

Aleksandra L. Colic Jovanovic

Апстракт


Предмет овог рада представља однос генитива и акузатива директног објекта у старосрпском Роману о Троји из XV века. Конкуренција двеју форми посведочена је уз глаголе одређених семантичких класа, уз инфинитив на месту некадашњег супина и уз негацију, при чему се у свим овим категоријама изворним падежом директног објекта сматра, у начелу, генитив. Анализа показује да је уз глаголе и уз инфинитив на месту супина генитив сачуван у траговима, док су уз негацију два падежа у односу интензивне конкуренције, са благом доминацијом акузатива. Добијени резултати сагледавају се у контексту развоја српског језика и у балто-словенском контексту, а тумаче у светлу развоја синтаксичке транзитивности.

Кључне ријечи


старосрпски језик; директни објекат; генитив; акузатив; Роман о Троји.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1920176c

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158