Приповједачко умијеће Светозара Ћоровића

Dusko V. Pevulja

Апстракт


У раду се анализирају одређујућа наративна обиљежја приповједачке умјетности Светозара Ћоровића. Писац богатог и разноврсног опуса, Ћоровић је у овом раду посматран превасходно као приповједач, аутор кратких прозних облика, у којима се најчешће стваралачки и исказивао. На више примјера из ауторових прича, цртица и записа, указано је на сљедећа својства његовог приповједачког концепта: опис, сцена, дијалог, упечатљиви ликови и ефектни завршеци. Иако најчешће сврставан у позног реалисту, Ћоровић, према важним обиљежјима свога приповједачког исказа (унутрашњи монолог, психолошка нарација, доживљени говор, склоност ка натуралистичком детаљу), припада и епоси модерне, за вријеме чије доминације је и настала већина његових дјела. Наглашава се да је Ћоровић као приповједач неоправдано скрајнут у српској књижевности, што се може илустровати и бројем релевантних текстова о њему, а још изразитије, учесталошћу објављивања његових дјела.

Кључне ријечи


Светозар Ћоровић; приповједачки поступци; тематско-мотивски регистар; реализам; модерна.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1920415p

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158