Митска светлост у поезији Љубомира Симовића

Aleksandra C. Tomic

Апстракт


У раду се бавимо српским средњовековним митом у поезији Љубомира Симовића. Методом класификације издвојили смо неколико песама из збирке Горњи град (1990), песму О подизању странопријемнице из збирке Игла и конац (1992) и песму Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983), које у својој основи тематизују светосавски тј. национални и хришћански мит. Настојали смо да утврдимо на који начин песник приступа српској средњовековној, односно светосавској традицији и како она комуницира са савременим тренутком. Бавили смо се, пре свега, ликом Светог Саве. Након тога смо се бавили сликом жене и Богородицом Тројеручицом хиландарском у поезији Љубомира Симовића. Анализом смо закључили да светосавски мит, жена и Богородица заузимају повлашћен простор у Симовићевој поезији. Реч је о простору који је испуњен вером, надом, миром и изнад свега светлошћу.

Кључне ријечи


светосавље; мит; поезија; светлост; молитва.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil2021396t

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158