Контрастивна анализа реализација слободног неуправног говора у шпанском и српском језику

Marijana Aleksic

Апстракт


Слободни неуправни говор је специфично језичко-стилско средство које структурно представља спој два основна обрасца навођења туђег говора, управног и неуправног. Захваљујући томе, у тој наративној форми стапају се гласови јунака и приповедача. Тако се остварују различити стилски ефекти, као што су прикази разних емотивних стања ликова, сећања или снова. У овом чланку представили смо основне одлике слободног неуправног говора у шпанском и српском језику. Тај поступак се не испољава исто у свим језицима, а разлике најбоље долазе до изражаја у превођењу. Зато смо излагање илустровали примерима из романа насталих на шпанском језику и преведених на српски. Као главна разлика у реализацији слободног неуправног говора у поменутим језицима издваја се одсуство граматичког правила consecutio temporum у српском језику.

Кључне ријечи


слободни неуправни говор; доживљени говор; поступци за навођење туђих речи; полифонија; превођење.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.21618/fil1614243a

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158