Од ведре сликовности ка модерни и постмодерном опозиву имагинарног

Miroslav Drinic

Апстракт


У тексту који слиједи аутор пропитује трансформацију сликовности, пратећи њен развитак од новог вијека до савременог доба. Тај ход преображаја праћен је увидом о његовом утицају на развитак умјетности и свијешћу како постоји једно након те модерне, али није јасно хоће ли се и како то након трајно одразити на развој умјетности. Неупитна материјалност услова постмодерне на потврдан је начин мисаоно уобличена у постструктуралистичким теоријама које изражавају час ведру час циничну споразумност. Иако се унутар постмодерне радикализоване перспективе на транспарентнији начин објелодањују минули облици западне умјетности, она сама још увијек се суочава с условима унутар којих се структурални центар умјетности помјера с имагинативних импулса на перформативне импулсе, односно с прелазом са дубинске конструкције на нову врсту површности оперативног простора догађања. Међутим, поставља се питање – како се умјетност тада односи према важној постмодерној особености која се састоји у индустријској симулацији догађајног и доживљеног? Желимо ли приближити однос између умјетности и индустријских симулацијских јавности, онда је нужно посветити пажњу њеном психосоцијалном функционисању. Пропитујући могуће подстицаје за умјетност, примјери из књижевности показују да се она може суочити са постмодерном сценом кроз разобличавање израслина и отрцаних имагинарних сценарија у нашим свјетовима живота.

Кључне ријечи


сликовност; реално; јаство Хегел; имагинарно; Адорно; перформативно; модерна; надреализам; постмодерна; језичке слике; догађај.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.21618/fil1614273d

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158