Феминитет, станиште: симболизам куће и жене у „Вили жена” Шарифа Маждаланија

Radana Lukajic

Апстракт


У овом чланку бавимо се анализом романа Вила жена либанског писца Шарифа Маждаланија, и то кроз призму разматрања симболизма куће, и њој имплицитних појмова, као и жене, односно феминитета уопште. Нaиме, површински, чисто дијегетски слој нарације, прилично јасно временски и просторно конотиран, почива на хипотексту у који су уткани бројни архетипски и митолошки, као и библијски мотиви. Очигледна је аналогија између симболике дома, кућног огњишта, с једне стране, и жене, с друге, која је, према митолошком, архетипском, па и онтолошком значењу, статичан, центрипеталан, иманентан принцип, везана за телурно и њему сродне појмове. За разлику од мушких ликова романа, који нестају, одлазе и враћају се, а који, попут женских ликова, готово јасно евоцирају одређене митолошке фигуре, жена као непокретна, статична сила, осигурава очување „кућног гнијезда”, симбола побједе реда над нередом, завршене космогоније – која ипак остаје у домену мушког – као мјеста гдје почива коријенска тачка осовине митолошке axis mundi. Шариф Маждалани стилизује, смишљено или не, ову прадавну причу док сам наслов јасно указује на суштиску тематику испричаног, као и на неоспорну аналошку корелацију измеђа ова два појма.

Кључне ријечи


кућа; жена; земља; женскост; мушкост; мит; архетип; херој; иманенција; тансценденција.

Пуни текст:

PDF (Français)


DOI: http://dx.doi.org/10.21618/fil1614310l

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158