Мотив пробуђене статуе у поезији Војислава Илића и светској књижевности

Isidora D. Djolovic

Апстракт


Кроз анализу песме Мраморни убица Војислава Илића покушаћемо да извршимо обраду мотива статуе која оживљава и усмрћује свог творца или очараног посматрача, а у контексту дела из светске књижевне традиције која су у свом тематском средишту такође имала овај мотив. Илићево коришћење теме артифицијелног – мотива кипа – указује на везу са антиком, с једне, и с романтизмом, с друге стране, али га повезује и са парнасовском лириком. Присутна је још једна двосмерна релација – статуа је амбивалентно схваћена и приказана у различитим књижевним делима чије одјеке (додуше, понекад сасвим случајне) проналазимо код Војислава Илића. Уметничка обрада се заснива на осликавању скулптуре као творевине уметника, идеала и предмета фасцинације, али и смртоносне, надљудске силе која преусмерава судбину лирског јунака (она заноси и убија, свети се и инспирише), спаја лепоту (естетско савршенство) и језовитост (романтичарска фантастика, зазор и страх). Представа је по правилу ‘преломљена’ кроз специфично психолошко стање посматрача или творца статуе.

Кључне ријечи


мотив статуе; естетика; аутопоетика; однос ствараоца и дела; романтизам; фантастика; парнасовска лирика.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.21618/fil1614412d

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158