Поема Двенадцать/Дванаест Александра Блока по други пут међу Србима

(лингвистика : поетика, многозначност : једнозначност)

Аутори

  • Radmilo N. Marojevic Паневропски универзитет Апеирон у Бањој Луци / Pan­european University Apeiron Banja Luka Факултет филолошких наука / Faculty of philological sciences

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123017m

Кључне речи:

Александар Блок, поема Дванаест, симболика наслова, лингвистика и поетика превођења, поетика вишезначности, лингвистика једнозначности

Сажетак

У овом раду разматра се лингвистика и поетика превођења поеме Дванаест Александра Александровича Блока, водећег пјесника руског „сребр‑ ног вијека”, у три нивоа анализе: а) лексичко‑граматички проблеми превођења, б) проблеми превођења пјесничких слика (и поетика наслова у оригиналу и прево‑ ду), в) фоничко‑ритмички проблеми превођења. Посебан аспект рада представља образложење нове редакције превода поеме Дванаест, с графемом „јат” (ѣ), која се може читати екавски и јекавски (с једносложним рефлексом дугог јата, на који указује претходни апостроф).

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Радмило Н. Маројевић (Мораково, код Никшића, 1949), филолог‑слависта, професор‑емеритус Паневропског универзитета Апeирон у Бањој Луци. У Београду завршио Филолошки факултет, Групу за руски језик и књижевност, 1972, и Факултет политичких наука, Међународно‑политички смјер, 1973; на филолошким наукама магистрирао 1974, докторирао 1980. Предавао је на Фа- култету политичких наука од 1973. На Филолошком факултету у Београду иза- бран је за доцента 1980, за ванредног професора 1984, а за редовног професора за руски језик 1988. За редовног професора за руску књижевност изабран је на Паневропском универзитету у Бањој Луци 2010. Лектор српског језика на Московском универзитету (1988–1991); гостујући професор на филозофским факултетима у Никшићу (1992–2002), Источном Сарајеву (1994–1996, 2009–2011), Бањој Луци (1994–2018) и Нишу (2004–2014). За академика МСА (Међународне словенске академије наука и умјетности) изабран је 1992. Био је први студент-продекан Филолошког факултета (1973–1974), предсједник Удружења књижевних преводилаца Србије (1981–1982), предсједник Савеза славистич- ких друштава Србије (1985–1986), декан Филолошког факултета (1998–1999). Предсједник је Српског фонда словенске писмености и словенских култура (од 1991) и главни уредник „Славистичког зборника“ (од 1986). Преводио је Блока (поема Дванаест), Достојевског (роман Дечко) и др. Превео је Историју о Црној Гори Василија Петровића. Бави се русистиком, србистиком и палеославистиком (историја језика, творба ријечи, ономастика, компаративно-историјска и конфронтативна лингвистика, старославенски и староруски језик, граматика, теорија превођења). Објавио је на српском преко 700 расправа, чланака и других прилога и око 80 радова у руским научним часописима и зборницима. Аутор књига: Ruski jezik za politikologe: Zbirka tekstova sa leksičkim komentarom (1976); Посесивне категорије у руском језику (у своме историјском развитку и данас) (1983); Gramatika ruskog jezika (1983); Русско‑сербскохорватский учебный словарь (Москва – Белград, 1985); Посесивне изведенице у староруском језику: Антропонимски систем. Топонимија. „Слово о полку Игореве” (1985); „Сербские песни” Александра Востокова (1987); Лингвистика и поетика превођења (међусловенски превод) (1989); Ћирилица на раскршћу векова: Огледи о српској етничкој и културној самосвести (1991); Горски вијенац: изворно читање (1999); Српски језик данас (2000); Старославенске студије (2000); Русская грамматика: Сопоставительная грамматика русского и сербского языков с историческими комментариями (тт. I–II, Москва – Белград, 2001); Нови Рат за српски језик и правопис: Лингвистички огледи из фонологије и ортографије (2001), Српска политика о етносу, језику, књижевном стандарду и писму (Бања Лука, 2011). Приредио је критичка издања Његошевих дјела (с текстолошким монографијама и другим прилозима): Горски вијенац (2005), Луча микрокозма (2016), Биљежница (2017), Шћепан Мали (2020). Објавио је акценатска издања Луче микрокозма (2016), Ноћи скупље вијека (2017) и Шћепана Малог (2020), уз критичка издања, као и основно издање Луче микрокозма, Горског вијенца и Шћепана Малог у једној књизи (2018).

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Seventy Years of Russian Language in Banja Luka