Фразеологија Његошевог Шћепана Малог: стални епитети као одраз језичке слике света (српско-руске паралеле)

Аутори

  • Jelena R. Bajovic Универзитет у Приштини / University of Priština,Филозофски факултет у Косовској Митровици / Faculty of Philosophy in Kosovska Mitrovica, Катедра за руски језик и књижевност / Department of Russian Language and Literature
  • Vasilije S. Stoiljkovic Универзитет у Приштини / University of Priština,Филозофски факултет у Косовској Митровици / Faculty of Philosophy in Kosovska Mitrovica, Катедра за руски језик и књижевност / Department of Russian Language and Literature
  • Jelena M. Jovanovic Универзитет у Приштини / University of Priština, Филозофски факултет у Косовској Митровици / Faculty of Philosophy in Kosovska Mitrovica, Катедра за руски језик и књижевност / Department of Russian Language and Literature

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123114b

Кључне речи:

Петар II ПетровићЊегош, спев Шћепан Мали, фразеологизми, стални епитети, руски преводи

Сажетак

У овом раду разматрају се могућности превођења сталних епитета на сродни словенски језик (са српског на руски) на грађи Његошевог спева Шћепан Мали и руског превода В. Корнилова. Стални епитети су карактеристични за српско народно стваралаштво, одакле их Његош првенствено и преузима у Шћепану Малом. Одређени епитети заступљени у спеву налазе се у процесу фразеологизације, док превод на руски сведочи да је најфреквентнији стални епитет белый свет, и то у случајевима кад је у оригиналу лексема.

Биографије аутора

##submission.authorWithAffiliation##

Јелена Р. Бајовић (Београд, 1976) ванредни је професор на Катедри за руски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. Дипломирала је 1997. године на Филолошком факултету Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” у звању филолог русиста, професор руског језика и књижевности. На Економском факултету Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” дипломирала је и стекла степен бакалавра економије 1998. године. На Институту за руски језик „В. В. Виноградов” Руске академије наука 2004. године одбранила је докторску дисертацију Лексика трговинско-економских односа Старе Русије и Србије XI–XVII века (у поређењу са српским изворима). Бави се руским пословним језиком, руском историјском лексикологијом и лексикографијом, као и конфронтативном граматиком и лексикологијом руског и српског језика. Ангажована је на Паневропском универзитету „Апеирон” и Економском факултету у Београду.

##submission.authorWithAffiliation##

Василије С. Стоиљковић студије руског језика и књижевности завршио је 2008. године на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Звање мастер − професор руског језика и књижевности стиче 2013. на Филолошком факултету у Београду, одбранивши рад из области историје руског језика. Тренутно је студент докторских студија на модулу за језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Од 2010. ради на Катедри за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Косовској Митровици, прво као сарадник у настави, а затим као лектор. Поред наставе из савременог руског језика, вјежбе изводи и на предметима из фразеологије, лексикологије, синтаксе и историје руског језика. Учествовао је на неколико научних скупова и има неколико објављених научних радова и превода.

##submission.authorWithAffiliation##

Јелена М. Јовановић (Косовска Митровица, 1991) основну и средњу школу завршила је у Лешку. Основне студије руског језика и књижевности завршила је 2015. године на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. На истом факултету завршила је мастер академске студије 2019. године са темом Камен у руској и српској фразеологији. У периоду од 2014. до 2021. године била је запослена у Основној школи ,,Стана Бачанин” у Лешку као наставник руског језика. Свој преводилачки ангажман започиње 2019. године у часопису Либартес. Од октобра школске 2020/21. била је ангажована као демонстратор на Фило- зофском факултету у Косовској Митровици. У звање асистента изабрана је у марту 2021. године на Катедри за руски језик и књижевност. Студент је прве године докторских студија језика и књижевности (модул Књижевност) на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Области интересовања су јој руска књижевност 20. века и компаративна књижевност.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Seventy Years of Russian Language in Banja Luka