Методологија организације лингводидактичког материјала у уџбенику руског језика Ни пуха ни пера!

Аутори

  • Jelena T. Ginic Univerzitet u Beogradu / Univerzitet u Beogradu , Filološki fakultet / Faculty of Philology, Katedra za slavistiku / Department of Slavistics
  • Natasa D. Ajdzanovic Univerzitet u Novom Sadu / University of Novi Sad, Filozofski fakultet / Faculty of Philosophy, Odsek za slavistiku / Department of Slavistics

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123132g

Кључне речи:

уџбеник, руски језик, макроструктура уџбеника, структура уџбеничке лекције, језичке компетенције, текстови, систем вежбања, методологија организације лингводидактичког материјала

Сажетак

У датом раду биће представљен нови уџбеник руског језика за одрасле Ни пуха ни пера!, који је намењен почетном учењу руског језика. У раду ће се представити макроструктура датог уџбеника са делимичном анализом свих њених основних делова. Осим макроструктуре, биће представљена и структура уџбеничке лекције у циљу показивања различитих могућности методологије организације лингводидактичког материјала приликом употребе уџбеника. Показаћемо, такође, колико су и на који начин аутори уџбеника следили прописане стандарде за дати ниво, али ћемо и дати препоруке за коришћење уџбеника.

Биографије аутора

##submission.authorWithAffiliation##

Јелена Т. Гинић (Београд, 1975) дипломирала је нa Филoлoшком фaкултeту у Бeoгрaду, групa зa руски jeзик и књижeвнoст, 1998. године. Од 2000. године хонорарно, а од 2001. на мјесту асистента-приправника за руски језик ради на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду. Мaгистaрски рaд Прoмeнe у нoрмaтивнoj фoнeтици сaврeмeнoг рускoг књижeвнoг jeзика одбранила је 2006. године на Филолошком факултету у Београду. Од 2007. до 2013. године била је у звању асистента за руски језик, док је од 2014. у звању доцента за руски језик. Године 2013. одбранила је докторску дисертацију под насловом Настава прозодије руског језика у српској говорној средини (лингвистички и лингводидактички аспекти). Од 2002. године учествовала је у раду Славистичког друштва Србије на мјесту секретара Друштва (2002−2015), као и у организацији акредитованог семинара за стручно усавршавање, Зимске школе – семинара за стручно усавршавање наставника и професора руског језика, чији је вишегодишњи коаутор и кореализатор. Од 2018. године члан је Координационог савета Међународног педагошког друштва за подршку руском језику (МПО). Учествовала је у комисији за израду стандарда постигнућа за страни језик за крај средњег образовања (2011−2012) при Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања и основног образовања (2015). При Заводу за унапређивање образовања и васпитања била је члан радних група за припрему приједлога програма за стране језике (руски језик) од првог до осмог разреда основне школе (2016−2019). Коаутор је (с Људмилом Поповић и Анитом Тешић) серије уџбеника руског језика за основну школу Родничок (I−VIII разред основне школе: уџбеник, радна свеска, приручник за наставнике), као и серије уџбеника (с Људмилом Поповић) Дружба начинается с улыбки (III−VI разред основне школе: уџбеник, радна свеска, приручник за наставнике). Учествовала је у адаптацији уџбеника Конечно! за 5−8. разред основне школе заједно с мр Драганом Керкез (2014−2015). Боравила је на стручним усавршавањима у Москви (2001, 2005, 2008, 2010, 2013) и Санкт Петербургу (2012). Аутор је више научних и стручних радова из области фонетике и методике наставе руског језика, као и једне монографије. Учествовала је на више научних и стручних конференција у земљи и иностранству.

##submission.authorWithAffiliation##

Наташа Д. Ајџановић (Нови Сад, 1975), доцент на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Звање професора руског језика и књижевности стекла је 2000. године на Филозофском факултету у Новом Саду, а 2010. године одбранила је магистарску тезу на тему Радне свеске из руског језика у српској говорној средини: начела лингводидактичког обликовања и примењена конструкцијска решења. Године 2016. одбранила је докторску дисертацију на тему Систем наставе руског језика на нижем основношколском узрасту у српској говорној и социокултурној средини и стекла звање доктора филолошких наука. Запослена је на Филозофском факултету, на Одсеку за славистику, од 2002. године.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Seventy Years of Russian Language in Banja Luka