Принцип локализације и проучавање социјативних значења у руском и српском језику

Аутори

  • Marija M. Opacic

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123188o

Кључне речи:

типологија русистичких лингвистичких истраживања, функционална граматика, принцип локализације, спољашње и унутрашње координате, социјативност, руски језик, српски језик

Сажетак

У првом делу чланка предочавамо још један поглед на класификацију и теоријско-методолошке особености функционалнолингвистички усмереног испитивања семантичке категорије у оквиру поставке у чијем центру интересовања је, поред принципа локализације, и увођење критеријума дистинкције спољашњих и унутрашњих координата. Оваква класификација у својој основи полази од типологије лингвистичких истраживања према спољашњим лингвотиполошким координатама и разликовања општег и конкретизованог функционалистичког прототипа. Ова појава се разматра како на примеру локализације функционалистичког учења у лингвистици тако и праћењем његове конкретизације у једном од периода у историји српске славистике, чији почетак пада у осамдесете године XX века, када се лингвисти, ослањајући се на функционалнограматички модел А. В. Бондарка, окрећу семантичким категоријама и категоријалним семантичким комплексима. Ову епоху од тада па све до данас и у српској лингвистичкој русистици обележава варијантност пријема постулата функционалнограматичког учења, међу којима најснажнији утицај на његов даљи развој срећемо у делу П. Пипера и теорији семантичких локализација, чији корени сежу и ка временски удаљенијој локалистичкој теорији падежа М. Плануда. У другом делу рада бавимо се питањем унутрашње локализације на плану (суп)категоријалности посредством структурних и семантичких координата на примеру конфронтативно-типолошког поређења, оличеног у исказивању социјативних значења у руском и српском језику. Тиме је наше истраживање обухватило две велике групе локализационих показатеља, укључујући њихову дистрибуцију према опозицији спољашњост/унутрашњост, а затим и критеријуме доминантности и градуелности.

##submission.authorBiography##

Marija M. Opacic

Марија М. Опачић (Београд, 1988), доктор филолошких наука. Основне академске студије завршила је на Групи за руски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду (2012), гдје је затим одбранила мастер рад (2013) из области лингвистичке русистике и докторску дисертацију под насловом Категорија социјативности у руском и српском језику (2020). Њено научно интересовање везано је за русистичка и србистичка синтаксичко-семантичка питања, као и за област српске славистичке историографије.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Seventy Years of Russian Language in Banja Luka