Тематско-идејна обележја повести „Пустињак и шестопрсти” Виктора Пељевина

Аутори

  • Nenad Dj. Blagojevic Универзитет у Нишу / University of Niš, Филозофски факултет / Faculty of Philosophy

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123226b

Кључне речи:

повести, Виктор Пељевин, руска књижевност, постмодернизам, „Пустињак и шестопрсти”

Сажетак

Уз романе, повести представљају један од најзначајнијих аспеката стваралаштва Виктора Пељевина, којима се, по мишљењу многих проучавалаца савремене руске књижевности, не удељује довољно пажње у анализама. Иако детаљније упознавање са Пељевиновим стваралаштвом и хронологијом његових издања наводи на закључак да зборници приповедака и повести представљају неку врсту „складишта” тема и идеја које писац касније развија у пуноцене романе, улога тих зборника у поетици писца није ништа мања у односу на романе. Ствар је у томе што се писац у краћим књижевним формама у потпуности усредсређује на одређену тему, идеју или посебан поступак стилистичког уобличавања текста. Управо је та особина учинила Пељевинове повести и приче, по свој прилици, најподеснијим формама за упознавање са суштином стваралачких концепција аутора. Такође, треба истаћи да иако ови текстови функционишу као „затворени светови”, на први поглед неповезани један са другим, зборници прича ипак заокружују скуп тема који, према схватањима Пељевина, на најбољи начин описује стање колективне свести руског друштва у оном периоду када су се ти текстови појавили. У овом раду се на примеру повести „Пустињак и шестопрсти” анализирају тематско-идејне карактеристике Пељевиновог стваралаштва у сфери кратке прозе.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Ненад Ђ. Благојевић (Лесковац, 1986), доцент на Департману за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу. У звање доцента изабран је 2019. године. Прије тога је у периоду од 2012. до 2019. године на истом факултету био ангажован у својству асистента за ужу научну област Руска књижевност и култура. Бави се истраживањима у области савремене руске књижевности, руске књижевне научне фантастике, а такође историјом руске културе и филмским адаптацијама књижевних дјела. Основне студије руског језика и књижевности завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу 2010. године. Наставио је образовање на мастер студијама Филолошког факултета Универзитета у Београду, гдје је 2012. године одбранио мастер тезу под насловом Фантастика браће Стругацки у речи и слици, и тиме стекао звање мастер филолога за руски језик и књижевност. Докторску дисертацију под називом Исток и Запад у стваралаштву Виктора Пељевина одбранио је 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду под руководством ментора проф. др Корнелије Ичин.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Seventy Years of Russian Language in Banja Luka