Мотив двојника: „ја-двојници“ и „ти-двојници“

Аутори

  • Ljiljana М. Cuk Универзитет у Новом Саду / University of Novi Sad, Филозофски факултет / Faculty of philosophy

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123504c

Кључне речи:

двојник, doppelgänger, клон, истоветник, друго „ја”

Сажетак

Од сенке, демона, одраза, сна, двојник добија све чистију људску форму, из домена оностраног селећи се у домен подсвесног. Ипак, рекло би се да постоје два основна типа двојника. Један тип излучује се центрифугалним аналитичким издвајањем другости, док се други тип двојника доводи у везу центрипеталним синтетичким силама којима се двоје саображавају једном. Једно је „ја-двојник”, који је персонификација отцепљеног дела ега и у односу је субординације са егом из којег је поникао. Други тип су „ти-двојници”, два физички истоветна или слична лика који су у више напоредном, мање борбеном односу.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Љиљана M. Ћук (1970) ради у библиотеци Филозофског факултета у Новом Саду и има звање научног сарадника. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду с тезом Време у романима Владимира Набокова (2011). Ужа научна интересовања: књижевно дјело Владимира Набокова, књижевност 20. вијека, наратологија, философски и наратолошки проблем времена, мономит. Објавила је двије монографије, једну на српском: Време у романима Набокова (2013), другу на енглеском: Shine On, Nabokov: Celestial Keys to Pale Fire (2016). Поред тога што је научни сарадник и бави се науком, пише и белетристику.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Literature