Изражавање елативности конструкцијом један од + генитив множине суперлатива (компаратива) у српском и њени еквиваленти у руском језику (на грађи литерарних дела)

Svetlana V. Terzic

Апстракт


У раду се разматра елативно значење исказано конструкцијом један од + генитив множине суперлатива (компаратива) у српском и његови еквиваленти у руском језику. Конфронтативном анализом на примерима литерарних дела руске и српске књижевности указује се на начин изражавања елативности овом кострукцијом као веома фреквентном у српском језику. Истовремено се у раду указује на могућност изражавања елативности у руском језику конструкцијом один из + самых + генитив множине придева, што до сада није забележено у српској и руској лингвистичкој литератури.

Кључне ријечи


конструкција један од + генитив множине суперлатива (компаратива); конструкција один из + самых + генитив множине придева; елативно значење; пример; еквивалент; руски језик; српски језик.

Пуни текст:

PDF

Референце


Andrić, Ivo (1964), Na Drini ćuprija, Beograd.

Andrich, Ivo (1956), Most na Drine – Vyshegradskaia khronika, perevod s serbsko-khorvatskogo N. N. Sokolova, Moskva.

Dostoevskiĭ, Fëdor Mikhailovich (1957), Sobranie sochineniĭ, tom vos’moĭ, Podrostok, Moskva.

Dostojevski, Fjodor Mihailovič (1933), Momče; Izabrana dela, knjiga XXXI, XXXII, XXXIII. Momče, preveo sa ruskog Miloš Ivković, Beograd.

Dostojevski, Fjodor Mihailovič (1978), Žutokljunac, preveo sa ruskog Zlatko Crnković, Zagreb.

Dostojevski, Fjodor Mihailovič (1992), Dečko 1, Dečko 2, preveli sa ruskog Milena i Radmilo Marojević, Beograd – Gornji Milanovac – Moskva.

*

Klajn, Ivan (2002), Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, Prvi deo. Slaganje i prefiksacija (Prilozi gramatici srpskog jezika I), Beograd – Novi Sad: ZUNS/ SANU – Matica srpska.

Košutić, Radovan (1971), Gramatika ruskog jezika, II tom, Oblici, Treće izdanje, Beograd: Naučna knjiga.

Kovačević, Miloš (2003), Gramatičke i stilističke teme, Banja Luka: Javna ustanova Književna zadruga Banjaluka.

Maroevich, Radmilo (2001), Russkaia grammatika (sopostavitel’naia grammatika russkogo i serbskogo iazykov s istoricheskimi kommentariiami, Tom I, Moskva – Belgrad: Filologicheskiĭ fakul’tet Belgradskogo universiteta.

Marojević, Radmilo (2005), „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku Ivana Klajna” (1), [prikaz knjige: Klajn 2002], Srpski jezik – studije srpske i slovenske. Serija I. knj. Х, sv. 1–2, 685–779, Beograd.

Nikolić, Vera (1969), Gramatika ruskog jezika (fonetika i morfologija), Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.

Piper, Predrag (2005), Gramatika ruskog jezika u poređenju sa srpskom, Beograd: Zavet.

Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, Knj. I–II (1967), Novi Sad – Zagreb: Matica srpska – Matica hrvatska.

Simeon, Rikard (1969), Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva I A–O; II P–Ž, Zagreb: Matica hrvatska.

Stevanović, Mihailo (1981), Savremeni srpskohrvatski jezik I (fonetika i morfologija), Beograd: Naučna knjiga.

Tošović, Branko (1988), Ruska gramatika u poređenju sa srpskohrvatskom, Sarajevo: „Svjetlost”, OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Valgina, Nina Sergeevna (2002), D. Ė. Rozental’, M. I. Fomina, Sovremennyĭ russkiĭ iazyk: uchebnik / pod redaktsieĭ N. S. Valginoĭ – 6-е izd. perer. i dop., Moskva: Logos.

Vinogradov, Viktor Vladimirovich (1947), Grammaticheskoe uchenie o slove, Moskva: „Russkiĭ iazyk”.

Vukojević, Luka (2008), Izražavanje posljedičnih odnosa u hrvatskome standardnom jeziku, Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje.




DOI: http://doi.org/10.21618/fil1715076t

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158