Женски и мушки граматички род у настави шпанског као страног језика: правилно усвајање граматике и/или промовисање идеја о родној равноправности

Milica M. Djuricic

Апстракт


С обзиром на то да настава страног језика може бити погодно место за преиспитивање како циљног тако и матерњег језика у вези са родним питањима, одлучили смо се да у овом раду анализирамо ставове наставника и наставница шпанског језика у Србији према питању употребе женског и мушког рода у процесу наставе, како бисмо дошли до одговора на питање да ли наставни кадар наводи оба граматичка рода и из ког разлога. У истраживање, засновано на идејама критичке педагогије и критичке примењене лингвистике, пошли смо од хипотезе да предавачи у наставу улазе са већ формираним родним и језичким идеологијама, што се може одразити директно и на процес извођења наставе. Наставницима шпанског језика који су запослени у основним и средњим школама у Србији електронским путем прослеђен је упитник. Након квалитативне анализе дошли смо до закључка да наставни кадар на различите начине вреднује употребу родно осетљивог језика у учионици шпанског страног језика, што доводимо у везу са њиховим личним ставовима и уверењима са којима улазе у процес наставе. Резултати оваквих истраживања могли би бити индикативни првенствено наставном кадру, који би требало да се на адекватан начин избори са евентуалним стереотипима о роду у уџбеничкој литератури коју користи и да својим праксама допринесе развоју толеранције у учионици, прихватању различитости и подједнаког вредновања оба рода.

Кључне ријечи


граматички и природни род; критичка педагогија; наставни кадар; родно осетљив језик; шпански као страни језик.

Пуни текст:

PDF

Референце


Јовановић, Ана и Анђелка Пејовић (2013), „Континуирано образовање наставника страног језика: потребе и изазови“, С. Гудурић (ур.), Језик и културе у времену и простору: тематски зборник, Нови Сад: Филозофски факултет: 407–416.

Ћировић, Ивана и Душица Малинић (2013), „Академски родни стереотипи будућих наставника“, Зборник института за педагошка истраживања, 45, 2, 322–341.

Филиповић, Јелена (2010), „Род, језик и родно осетљиве језичке политике“, Ј. Филиповић и др. (ур.), Округли сто на тему родно осетљивих језичких политика, Београд: Програм Уједињених нација за развој, Сектор за инклузивни развој: 15–73.

Abolaji, S. Mustapha (2013), “Gender and Language Education Research: A Review“. Journal of Language Teaching and Research, 4, 3, 454–463.

Alarcos Llorach, Emilio (2000), Gramatica de la lengua espanola, Madrid: Espasa Calpe, 60–63.

Angulo Blanco, Maria. Esther (2010), La evolución del papel de la mujer en dos manuales de ELE a traves de las mujeres, RedELE: Revista Electronica de didactica del espanol como lengua extranjera, 12, 1–47, интернет, доступно на: http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/MaterialRedEle/Biblioteca/2011_BV_12/2011_BV_12_22Angulo.pdf ?documentId=0901e72b80dbf384. (приступљено 10. октобра 2015.)

Barceló Morte, Lola (2006), Los estereotipos de genero en los manuales de ELE. Estudio de las representaciones de varones y mujeres en cuatro libros de textos publicados en Espańa (Memoria de Máster, Universidad de Barcelona. Redele, 6. интернет, доступно на: www.educacion.es/redele/Biblioteca2006/LolaBarcelo.shtml. (приступљено 7. јула 2015.)

Blumerg, Rae Lesser (2007), “Gender Bias in Textbooks: A Hidden Obstacle on the Road to Gender Equality in Education, Paris: UNESCO. Background paper for 2008 Education for All Global Monitoring Report, Education for All by 2012 - Will we make it?”. интернет, доступно на: unesdoc.unesco.org/images/0001500155509e.pdf. (приступљено 7. јула 2015.)

Bosque, Ignacio (2012), “Sexismo lingüistico y visibilidad de la mujer.” Real Academia Espańola. интернет, доступно на: http://www.rae.es/sites/default/files/Sexismo_linguistico_y_visibilidad_de_la_mujer_0.pdf (приступљено 23. децембра 2015.)

Brugeilles, Carole & Sylvie Cromer (2009), Promoting Gender Equality through Textbooks. A Methodological Guide. Paris: UNESCO; the United Nations Educational Scientific and Cultural Organization.

Cabeza Pereiro, Maria del Carmen & Susana Rodriguez Barcia. (2013), “Aspectos ideológicos, gramáticos y lexicos del sexismo lingüistico“. Estudios filologicos: 52, 7–27.

Cerezal Sierra, Fernardo, Carolina Jimenez Jimenez (1990), “Valores genericos discriminatorios en textos de idiomas en EGB“. Encuentro: revista de investigacion e innovacion en la clase de idiomas. интернет, доступно на: https://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=2327649 (приступљено 28. јуна 2016.)

Curdt-Christiansen, Xiao Lan & Csilla Weninger (2015), “Introduction: Ideology and the Politics of Language Textbooks“, Xiao Lan Curdt-Christiansen, & Csilla Weninger (Eds.), Language, Ideology, and Education. The Politics of Textbooks in Language Education. London: Routledge; 1–8.

De Santiago Guervós, Javier (2009), “La discriminación en los manuales de ELE: Un periodo critico”. MarcoELE. Revista de didactica ELE, núm. 8. интернет, доступно на: http://marcoele.com/descargas/8/guervos_discriminacion.pdf (приступљено 28. јуна 2016.)

Ferrer Suso, Albert (2011), La coeducación en los metodos de ELE para nińas y nińos. Un estudio sobre sexismo en tres manuales. Memoria de máster en Formacion de Profesores de ELE, Universitat de Barcelona. интернет, доступно на: http://diposit.ub.edu/dspace/bitstream/2445/22942/1/Albert%20Ferrer_La_coeducaci%C3%B3n_en_manuales_de_ELE_para_ni%C3%B1as%20y%20ni%C3%B1os.%20Un%20estudio%20sobre%20sexismo%20en%20tres%20manuales.%20revisat.pdf (приступљено 03. јуна 2015.)

Filipović, Jelena (2013), “Perspectivas de genero en el discurso escolar y educativo en Espańa y en Serbia”, Colindancias, 4, 225–234.

Galiano Sierra, Isabel Maria (1991), “La mujer en los manuales de espańol para extranjeros”. In: S. Montesa Peydró y Garrido Moraga (Eds.), Actas del tercer congreso nacional de ASELE. El espanol como lengua extranjera: De la teoria al aula, Málaga. ASELE: 119–136.

Guerrero Salazar, Susana (2002), “Propuestas no sexistas para favorecer la interculturalidad en ELE”, ASELE Actas XIII: 393–403.

Izquierdo, Merinero, Sonia (1997), “Enseńar E/LE en Europa oriental. A vueltas con los contenidos socioculturales: el lenguaje para conductas no sexistas, no sólo –os/-as”. ASELE Actas VII: 473–478.

Jarić, Isidora (2000), „Škola”. U: M. Blagojević (prir.), Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, Beograd: Asocijacija za žensku inicijativu, 495–503.

Jarić, Vesna, Isidora Jarić (2013), Rodna ravnopravnost u srednjem stručnom obrazovanju: stavovi i uloga srednjoškolskih nastavnika/ica i stručnih saradnika/ica u unapređivanju rodne ravnopravnosti. Beograd: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), InDesigner.

Kuzmanović Jovanović, Ana (2016), “Los roles de genero y los manuales de E/LE: Perpetuación de estereotipos o cambio de ideologia?”. En: Actas del Primer Congreso Nacional de Hispanistas de Serbia. Kragujevac: FILUM.

Kuzmanović Jovanović, Ana, Milica Đuričić (2015), “Politicas lingüisticas sensibles al genero y la deconstrucción de estereotipos de genero en los manuales de ELE”. Verba Hispanica XXIII, 107–125.

Kuzmanović Jovanović, Ana, Milica Đuričić (2016), Manuales sexistas, aula sexista? El papel de docentes en la promoción de la igualdad de generos en el aula de ELE. Colindancias, 7, 209–224.

Milutinović, Jovana (2016), Socijalni i kritički konstruktivizam u obrazovanju, еlektronski izvor, Novi Sad: Filozofski fakultet. интернет, доступно на: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2016/978-86-6065-355-2 (приступљено 1. јуна 2016.)

Norton, Bonny & Kelleen Toohey (2004), “Introduction”, B. Norton & K. Toohey (Eds.), Critical Pedagogies and Language Learning, Cambridge: Cambridge University Press: 1–15.

Pavlenko, Aneta (2004), “Gender and Sexuality in Second and Foreign Language Education: Critical and Femist Approaches”, B. Norton & K. Toohey (Eds.), Critical Pedagogies and Language Learning. Cambridge: Cambridge University Press: 53–71.

Pawelczyk, Joanna, Lukasz Pakula & Jane Sunderland (2014), “Issues of Power in Relation to Gender and Sexuality in the EFL Classroom - An Overview”. Journal of Gender and Power, 1 (1): 49–66.

Pennycook, Alastair (2001), Critical Applied Linguistics, New Yersey: Lawrence Erlbaum Associates.

Petrić, Bojana (2006), Rečnik reforme obrazovanja. Novi Sad: Platoneum; Misao; Pedagoški zavod Vojvodine.

Portal Nieto, Ana Maria (1999), “ELE: Genero gramatical y sexismo lingüistico“. ASELE Actas X: 551–557.

RAE (2010), Nueva gramatica de la lengua espanola. Madrid: Espasa Calpe: 23–33.

Riasati, M. J. & F. Mollaei (2012), “Critical Pedagogy and Language Learning”. International Journal of Humanities and Social Science, 2, 21: 223–229.

Robles Fernández, Mаria Goretty (2005), La mujer en los manuales de espanol lengua extranjera. Del estereotipo al personaje real e historico. Mujeres insignes, mujeres comunes, mujeres sin mas. Memoria de Máster, Universidad Nacional de Educación a Distancia, интернет http://www.mecd.gob.es/dctm/redele/MaterialRedEle/Biblioteca/2006_BV_05/2006_BV_05_07Robles.pdf ?documentId=0901e72b80e3a051. (приступљено 1. јула 2015.)

Sunderland, Jane et al. (2000), “From Bias in the Text to Teacher Talk around the Text. An Exploration of Teacher Discourse and Gendered Foreign Language Textbook Texts”. Linguistics and Education, 11, 3, 251–286.

Taylor, Frank (2003), “Content Analysis and Gender Stereotypes in Children’s Books”. Teaching Sociology, 31, 3, 300–311.

Torres, Jurjo (2005), El curriculum oculto. Madrid: Morata (Ed. orig. 1995).




DOI: http://doi.org/10.21618/fil1715211d

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158