Како су Римљани означавали писмо? Латинска терминологија

Аутори

  • Slobodanka S. Prtija Универзитет у Бањој Луци / University of Banja Luka ,Филозофски факултет / Faculty of Philosophy

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123344p

Кључне речи:

писмо, латински језик, римски аутори, litterae, epistula

Сажетак

Епистолографија или писање писама била је раширена међу свим слојевима римског друштва, како међу оним најобразованијима тако и међу мање образованим грађанима. Писмо се употребљавало у ситуацијама када су двије или више особа биле просторно раздвојене. Потреба за блиским контактом и комуникацијом или за преносом обавјештења, приватног или званичног карактера, имала је за посљедицу појаву писма и његову популарност у античком периоду. Намјера нам је да кроз изабрана дјела римских аутора, прије свега оних који су писали и писма, откријемо који су се термини за писмо употребљавали у латинском језику. За разлику од Грка, који су употребљавали различите ријечи да би означили писмо, Римљани су ту употребу свели на много мањи број термина, од којих је један и транскрибована грчка ријеч ἐπιστολή. У примјерима из одабраних дјела настојаћемо такође приказати који је од постојећих латинских термина за писмо био заступљенији код појединих римских аутора.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Слободанка С. Пртија, доктор класичне филологије, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. На Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду дипломирала је 2000. године, гдје је јуна 2005. године одбранила и магистарски рад Писма Сенеке Филозофа и Плинија Млађег. Докторску дисертацију под насловом Античка епистоларна теорија и њени утицаји одбранила је јуна 2011. године, такође на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду, и тиме стекла право на научни степен доктора класичне филологије. Марта 2001. године запослена је на Филозофском факултету у Бањој Луци као асистент за предмет Латински језик на Одсјеку за историју и латински језик. На Филозофском факултету изабрана је у звање вишег асистента новембра 2006. године, децембра 2011. године у звање доцента, а јануара 2017. године у звање ванредног професора за ужу научну област Класична филологија. Предавања из предмета Латински језик држи на Студијском програму историје Филозофског факултета, те на Студијском програму француског језика и књижевности и латинског језика и књижевности и на Студијском програму италијанског језика и књижевности Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Language