Говорни чин претње у аподози кондиционалних реченица

Аутори

  • Marina J Šafer Универзитет у Новом Саду / University of Novi Sad , Филозофски факултет / Faculty of Philosophy, Одсек за српски језик и лингвистику / Department of Serbian Language and Linguistics

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.21618/fil2123416s

Кључне речи:

кондиционална реченица, аподоза, протаза, претња, комисив, директив, наредба, забрана

Сажетак

У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина претње (нпр. Убићу вас од батина будете ли сликали моју децу.). Посматра се и комуникативна функција протазе – најчешће је то индиректни директив (наредба/забрана: → Немојте сликати моју децу!), а такође се анализирају синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице: употреба везника, структура протазног, односно аподозног предиката (глаголски облици, употреба фазних глагола у протазном предикату, односно перформативних и модалних глагола у аподозном предикату и сл.), чести адвербијални детерминатори у протази (нпр. конструкција још једном), распоред протазног и аподозног дела и др. Будући да се претња превасходно јавља у неформалној, свакодневној (понекад оштрој и вулгарној) комуникацији, за корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а затим и домаћи интернет портали. Између осталог, утврђено је да је протазни предикат у највећем броју примера оформљен презентом глагола перфективног вида (и то најчешће фазних глагола наставити/ престати), мада у овој улози није редак ни футур други, док је аподозни предикат углавном у облику футура првог. Условни субјунктороид ли, који се најчешће јавља уз перфективни презент глагола бити у склопу футура другог (будеш ли / не будеш ли), такође је прилично фреквентан.

##submission.authorBiography##

##submission.authorWithAffiliation##

Марина Ј. Шафер (Суботица, 1989), истраживач-сарадник на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на Одсеку за српски језик и лингвистику. Области њеног интересовања обухватају синтаксу и семантику (прије свега сложене реченице), прагматику, лексикологију и фразеологију. У оквиру докторских студија бави се истраживањем кондиционалних конструкција у стандардном српском језику. Ангажована је на пројекту Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагамтичка истраживања, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

##submission.downloads##

Објављено

2021-08-07

Bрој часописа

Секција

Language