Потрага за идентитетом у романима Дечаштво: сцене из провинцијског живота и Младост Џона М. Куција

Оливера Марковић

doi:10.21618/fil2021337m

Autor/innen

Оливера Марковић Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за српску и компаративну књижевност

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2021337m

Schlagworte:

постколонијална критика, идентитет, другост, дискурс, евроцентризам, аутобиографија, autre-biography, Куци

Abstract

У раду се из угла постколонијалне критике анализирају два аутобио- графска романа Џона М. Куција – Дечаштво: сцене из провинцијског живота и Младост. У првом делу рада расправља се о карактеристикама жанра autre- biography, што је ознака коју је сâм Куци употребио у вези са својим романом Дечаштво. Схватајући поменути жанр као тип историографске метафикције у којем је фокус стављен на питање другости, знања/моћи, односа истине и фик- ције, ауторка усмерава интерпретацију на проблеме дискурзивног конструисања идентитета аутобиографског субјекта у контексту сложене друштвено-поли- тичке ситуације Јужне Африке, a нарочито на проблем јунакове идентитетске потраге у вези са његовим односом према другости (Другом и другом). На крају рада расправља се о мотиву фарме као о простору хетеротопије, при чему је дати мотив схваћен као назнака могућности постојања субјекта изван граница насиља и другости, симбол јунаковог преображаја и чворна тачка преко које јунак успоставља континуитет са собом и другима. Поред тога, подвучена је важност отворених завршетака Куцијевих романа у вези са његовим инсистирањем на немогућности говорења са другим, и показано на који начин такви завршеци ко- респондирају са Куцијевим схватањем аутобиографије као секуларне исповести

Literaturhinweise

Primary Sources

Zakonik cara Stefana Dušana. Knjiga III. Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis (1997), urednici: Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag Jovičić, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

References

Bubalo, Đorđe (2010), Dušanov zakonik, Beograd: Zavod za udžbenike; Službeni glasnik.

Đorđić, Petar (1990), Istorija srpske ćirilice: paleografsko-filološki prilozi, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Grickat, Irena (1978), „Odlike resavske redakcije u starijim prepisima Dušanovog zakonika”, Južnoslovenski filolog, Institut za srpskohrvatski jezik SANU, knj. 34, Beograd,112–148.

Jerković, Vera (1980), „Srednjovekovne ortografske škole kod Srba”, Jugoslovenski seminar za strane slaviste 31, Beograd, 19–29.

Jerković, Vera (1983), Srpska Aleksandrida: Akademijin rukopis (br. 352): paleografska, ortografska i jezička istraživanja, Beograd: Srpska akademija nauka i umentnosti.

Jerković, Vera (2004), „O transkripciji srpskoslovenskih tekstova”, Predavanja iz istorije jezika, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, 70–85.

Jović, Nadežda (2011), Jezik Hilandarskog medicinskog kodeksa, Niš: Filozofski fakultet.

Milanović, Aleksandar (2004), Kratka istorija srpskog književnog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Mladenović, Aleksandar (1967), „Sava Mrkalj i njegovi prethodnici u reformi predvukovske ćirilice”, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Filozofski fakultet Novi Sad, X, 161–198.

Polomac, Vladimir (2016), Jezik povelja i pisama Srpske despotovine, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.

Radojčić, Nikola (1960), Zakonik cara Stefana Dušana: 1349. i 1354, Beograd: Naučno delo.

Solovjev, Aleksandar (1980), Zakonik cara Stefana Dušana: 1349. i 1354, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.

Stefanović, Dimitrije (1997), „Opis Baranjskog rukopisa” u: Zakonik cara Stefana Dušana. Knjiga III. Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis (1997), urednici: Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag Jovičić, Srpska akademija nauka i umetnosti; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 83–87.