ГРАЈСОВ ПРИНЦИП КООПЕРАТИВНОСТИ У ДРАМИ ПИГМАЛИОН ЏОРЏА БЕРНАРДА ШОА

Светлана  Обрадовић

doi:10.21618/fil2429211o

Autor/innen

Светлана Обрадовић Универзитет у Источном Сарајеву Медицински факултет Фоча Катедра за енглески језик

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2429211o

Schlagworte:

конверзацијске максиме, максима квалитета, максима квантитета, максима начина, максима релевантности, Пигмалион

Abstract

Рад се бави анализом степена одступања од Грајсових максима кооперативности у драми Пигмалион ирског драмског писца Џорџа Бернарда Шоа. Сврсисходност истраживања јесте утврђивање које се максиме крше, колико често, као и које реторичке стратегије и подмаксиме доминирају код појединачних врста максима. Унутар оваквог квалитативног истраживања, заснованог на дескриптивној анализи пронађено је 111 драмских дијалога у којима су се јавили различити облици огрешења о четири максиме. Анализа је показала како је максима квалитета прекршена у 54,05% случајева, при чему метафора чини најплоднију стратегију будући да метафорички пренос значења представља одлику књижевноумјетничког стила. Пронађено је 13,51% драмских дијалога у којима ликови дају ирелевантне одговоре или производе реплике које су неприлагођене теми разговора. Максима квантитета слиједи максиму истинитости с процентуалним удјелом од 22,51%, док су ликови у 9,09% случајева били нејасни, односно двосмислени. Оваква огрешења не угрожавају успјешност комуникације, већ су одраз пишчеве креативности и средство изражавања дубоког сарказма, малограђанства, површности људског духа и лицемјерства.

Literaturhinweise

Brown, P. & Levinson, S. C. (1978) Politeness: some universals in language usage, Cambridge, Cambridge University Press.

Bugarski, R. (2003) Uvod u opštu lingvistiku (2. izd.), Beograd, Čikoja štampa/XX vek.

Grundy, P. (2009) Doing Pragmatics (3rd ed.) Abington, Routledge.

Yule, G. (1997) Pragmatics, New York, Oxford University Press.

Katnić-Bakaršić, М. (2001) Stilistika, Sarajevo, Ljiljan.

Kristal, D. (1988) Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Preveli sa engleskog I. Klajn i B. Hlebec. Beograd, Nolit.

Leech, G. (2014) Pragmatics of politeness, New York, Oxford University Press.

Mariani, N. (2003) Conversational Implicature in Bernard Shaw’s “Pygmalion”. Unpublished thesis. Malang, State University of Malang.

Muslah, A. F. (2015) „Violating and flouting the cooperative principle in some selected short stories“, Journal of University Babylon, 1, 62-71.

Nassrullah, H. Mohammed and Nawal Abbas (2015), „Pragmatics of impoliteness and rudeness“, American international journal of social science, IV, 6, 195-205.

Ningsih, M. G. S. (2014) „The Gricean cooperative principle: flouting and hedging in the conversations in Joseph Conrad's the Secret agent“. Jurnal Inspirasi Pendidikan, IV, 1, 413–422.

Rajić, Ј. (2016) Uvod u pragmatiku, Beograd, Filološki fakultet.

Ross, A. (2005) The languagе of humor (2nd ed.), London and New York, Routledge.

Тhabit, Y. S. and Thabit, E. Y. (2018) „Floutings in George Bernard Shaw's play Saint Joan“, International Journal of Advanced Research and Review, III, 25, 17-26.

Triguna, I. N. T. (2013) „Conflicting maxims in implicature in Pygmalion“, Humanis: journal of arts and humanities ,II, 3, 1-8.

Sources

Šo, Dž. B. (2004) Pigmalion. Prevod sa engleskog B. Nedić. Beograd: Plavi krug; Zemun: Neven.