CONSIDERATIONS ON RUSSIAN PHILOSOPHY TODAY

Ђорђа  Римонди

doi:10.21618/fil2531094r

Autori

Ђорђа Римонди Универзитет Нортвестерн Иницијатива RPLRT

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2531094r

Ključne reči:

савремена руска филозофија, задаци филозофије, филозофија и друштво, идеологија и филозофија, улога филозофа

Apstrakt

Савремена руска филозофија доживљава кризу идентитета, која одражава напетост између идеологије и интелектуалне аутономије, што је јасно приказано недавним конфликтом. У чланку се анализира улога филозофије у савременом контексту и истиче се како се она користи за легитимисање политичке моћи и промовисање независне критичке мисли. У уводном дијелу разматра се тешкоћа дефинисања руске филозофије, која више није омеђена националним границама, већ је распрострањена кроз интелектуалну дијаспору, укључујући филозофе како у Русији, тако и у иностранству. Централна тачка истраживања јесте концепт транзиције из постсовјетске фазе у савремено доба. Ауторка истиче како је ова трансформација фрагментисала руски филозофски пејзаж, подијељен између совјетских идеолошких насљеђа, у вези са улогом и задацима филозофа у друштву те нових културних захтјева. Филозофија фронта, развијена у контекстима као што је округли сто у Москви 2022. године, представља емблематичан примјер. Разматрањем тема као што је сукоб цивилизација филозофска мисао поново се повезује с праксама пропаганде, прилагођеним потребама актуелног контекста. Међутим, ауторка наглашава сложеност овог процеса, с обзиром на то да савремени контекст отежава потпуну контролу над филозофским дискурсом. Релевантан аспект јесте размишљање о филозофији рата и пратећим дебатама, које откривају поларизацију између оних који критикују неспособност савремене руске филозофије да се директно суочи са догађајима попут рата у Донбасу и оних који ове сукобе виде као прилику за потврду руског империјалног идентитета. Идеја о сувереној филозофији одвојеној од спољних западних утицаја такође представља покушај одговора на тренутну кризу, иако ризикује да постане још један инструмент моћи. Док је филозофија унутар Русије позвана да дефинише нове хоризонте и правце, често под утицајем националистичке реторике, истовремено се појављују и простори критичког отпора. Независни институт за филозофију који су основали дисидентски филозофи и дјело Пред лицем катастрофе (2023) показују како филозофска мисао још увијек може да поставља питања о слободи, одговорности и истини, супротстављајући се идеолошкој корупцији. Ауторка истиче ове напоре као покушаје изградње савремене руске филозофије способне да се ангажује у глобалном и мултиполарном свијету. Мислиоци попут Доброхотова истичу задатак филозофа да очува основне појмове попут рационалности, слободе и одговорности те да се супротстави језичкој и идеолошкој корупцији. Према овом виђењу, филозофија мора да превазиђе идеолошке подјеле не би ли поново открила своју егзистенцијалну и антрополошку мисију, како је нагласио Скоробогацки, који позива на обнову мишљења да би се одговорило на савремене изазове. Будући развој руске филозофије ће, дакле, зависити од њене способности да се креће кроз овај прелаз, одржавајући равнотежу између традиције и критичке обнове.

Reference

Arendt, H. (1990) Philosophy and Politics. Social Research. 57 (1), 73–103.

Choružij, S. S. (2005) Očerki sinergijnoj antropologii, Moskva, Institut filosofii, teologii i istorii sv. Fomy.

DeBlasio, A. (2014) The End of Russian Philosophy: Tradition and Transition at the Turn of the 21st Century, Basingstoke & New York, Palgrave Macmillan.

DeBlasio, A. (2021) Foreword: Russian Philosophy as Anthology. In Sergeev, M., Chumakov, A., Theis, M. (eds.), Russian Philosophy in the Twenty-First Century: An Anthology. Leiden; Boston, Brill Rodopi, pp.IX–XIV.

Demčenko, N. (2022) Institut filosofii RAN požalovalsja na kampanii “psevdopatriotov”. RBC.ru. 23/12/2022. URL: https://www.rbc.ru/society/23/12/2022/63a575f49a79474c2bf10339 (ultimo accesso 24/12/2023).

Dioletta Siclari, A. (2020) La filosofia russa (Essay review). Noctua. 7 (2), 336–408.

Dobrochotov, A. (2023), Razgovor o vojne, tiranii i konce istorii. In Plotnikov, N. (ed.), Pered licom katastrofy: sbornik statej. Berlin; Münster; Wien; Zürich; London, LIT Verlag, pp.149–164.

Epštein, M. (1998) Main Trends of Contemporary Russian Thought. Paideia. Contemporary Philosophy. URL: https://www.bu.edu/wcp/Papers/Cont/ContEpst.htm (ultimo accesso 22/12/2023).

Epštein, M. (2019) The Phoenix of Philosophy: Russian Thought of the Late Soviet Period (1953-1991), New York, Bloomsbury Academic.

Epštein, M. (2023) Russkij antimir. Politika na grani Apokalipsa, New York, FrancTireur USA.

Golubeva, A. (2021) V Institute filosofii RAN smenilsja direktor. Rossijskie učenye nedelju protestovali – i dobilis’ uspecha. BBC. Russkaja služba. 28/11/2021. URL: https://www.bbc.com/russian/news-59810516 (ultimo accesso 24/10/24).

Gujsenov, A. A. (2023) O toždestve russkoj filosofii i filosofii v Rossii. Filosofskij žurnal. 3 (16), 5–16.

Jakovleva, E. (2022) Specoperaciju na Ukraine obsudili na kruglom stole frontovye filosofy. Rosskijskaja gazeta, 30.03.2022. URL: https://rg.ru/2022/03/30/reg-cfo/specoperaciiu-na-ukraine-obsudili-na-kruglom-stole-frontovye-filosofy.html (ultimo accesso 28/12/2023).

Kara-Murza, A. A. (2023) Filosofija v Rossii i russkaja filosofskaja publicistika. Filosofskij žurnal. 16 (3), 17–23.

Korobov-Latyncev, A. (2021) Filosofija vojny i filosofskie vojny i Rossii. Russkaja istina, 31.07.2021. URL: https://politconservatism.ru/articles/filosofiya-vojny-ifilosofskie-vojny-v-rossii (ultimo accesso 12/12/2023).

Korobov-Latyncev, A. (2022) Filosof i vojna. O russkoj voennoj filosofii, Moskva, ID “Russkaja filosofija”.

Laruelle, M. (2019) Back From Utopia: How Donbas Fighters Reinvent Themselves in a Post-Novorossiya Russia. Nationalities Papers. Special Issue on the Donbas Conflict. 47 (5), 719–733.

Laruelle, M. (2022) Nužna li mobilizacii filosofija vojny? “Noev kovčeg”, “giperborejcy” i “velikoe obnulenie” na rynke propagandy. Re.Russia, 04/10/2022. URL: https://re-russia.net/analytics/024/ (ultimo accesso 18/04/2024).

Lektorskij, V. A. (2009), O filosofii Rossii vtoroj poloviny XX v. Voprosy filosofii, 11/08/2009, URL: http://vphil.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=49 (ultimo accesso 12/01/2024).

Lektorsky V., Bykova M. (eds.) (2019) Philosophical Thought in Russia in the Second Half of the Twentieth Century. A Contemporary View from Russia and Abroad. New York, Bloomsbury Academic.

Leskova, N. (2022) Rossijskaja filosofija nachoditsja na pod’’eme. Kommersant’’, 13/03/2022. URL https://www.kommersant.ru/doc/5236641 (ultimo accesso 18/04/2024).

Maiatsky, M. (2022) Contemporary Philosophy in Russia (1991–2022). In Minakov, M. (ed.) Philosophy Unchained. Developments in Post-Soviet Philosophical Thought, Stuttgart, Ibide-Verlag, pp.211–282.

Maslin, M. A., Medenica, V., Serbinenko, V. V. & Sineokaja Ju. V. (2016) Russkaja filosofija v Rossii i za rubežom. Filosofskij žurnal. 9 (4), 161–175.

Medvedev, S. (2023) Julija Sineocakja: Na samom dele russkoaja filosofija ne izučena. Svoboda. 24/12/2023. URL: https://www.svoboda.org/a/yuliya-sineokaya-na-samomdele-russkaya-filosofiya-ne-izuchena-/32744271.html (ultimo accesso 24/12/2023).

Minakov, M. (2022) Philosophy Unchained. Developments in Post-Soviet Philosophical Thought, Stuttgart, Ibide-Verlag.

Oppo, A. (2021) Does a "Russian Philosophy" Exist? The Boundaries and Nature of a Question. Solov’evskie issledovanija. 70 (2), 47–67.

Perini, G. (1989) La filosofia russa. Divus Thomas. 92 (1/2), 150–178.

Petjakševa, N. I. (2006) Ponjatie “Nacional’naja filosofija” v kontekste komparativistiki. Vestnik Rossijskogo universiteta družby narodov. Serija: Filosofija. 1, 160–169.

Pivovarov, D. V. (2016) O svobode filosofskich i religioznych mnenij v sovremennoj Rossii. In Loginov, A. V., Tomjuk, O. N. (eds.), Filosofija v XXI veke: vyzovy, cennosti, perspektivy. Sbornik naučnych statej. Ekaterinburg, Maks-info, pp.206–211.

Poljakov, L. (2022) Rossijskaja filosofija – bol’šaja pustynja. Kommersant’, 13/03/2022. URL: https://www.kommersant.ru/doc/5236639?from=doc_vrez (ultimo accesso 24/12/2023).

Pružinin, B. I. (2014), Filosofija Rossii segodnja: tendencii i perspektivy. Gumanitarnie issledovanija v Vostočnoj Sibiri i na Dal’nem Vostoke. 3 (29), 6–12.

Sagatovskij V. N. (2009), Est’ li buduščee u russkoj filosofii?. Vestnik Russkoj christianskoj gumanitarnoj akademii. 10 (1), 121–132.

Skorobogackij, V. V. (2016) Piknik na obočine, ili filosofija v uslovijach rossijskoj okolosovremennosti. In Loginov, A. V., Tomjuk, O. N. (eds.), Filosofija v XXI veke: vyzovy, cennosti, perspektivy. Sbornik naučnych statej, Ekaterinburg, Maks-info, 32–40.

Smirnov, A. (2021) Current Objectives of Russian Philosophy. Social Sciences, 52 (4), 4–20.

Kirjuchin, D. (2022) Filosofskij process v postsovetskoj Ukraine. Ideology and Politics Journal. 1 (20), 301–326.

Solov’ev, E. Ju. (1998) Filosofskij žurnalizm šestidesjatych: zavoevanija, obol’ščenija, nedodelannye dela. In Lektorskij V. A. (ed.) Filosofija ne končaetsja… Iz istorii otečestvennoj filosofii. XX v.: v 2 kn. Kn. II: 60-80-e gg., Moskva, Rosspen, 108–118.

Špet, G. (2008) Očerk razvitija russkoj filosofii (ed. by T. G. Ščedrina). Moskva, Rosspen.

Steila, D. (2014) Individuo e cultura nel pensiero di Merab K. Mamardašvili. In Antonelli, E., Martinengo, A. (a cura di), Confini dell'estetica. Studi in onore di Roberto Salizzoni. Roma, Aracne, pp.75–87.

Stepin, V. (1998) Russian Philosophy Today. Social Sciences, 29 (1). URL: https://ciaotest.cc.columbia.edu/olj/socsci/socsci_98stepin.html (ultimo accesso 12/01/2024).

Vyšeslavcev, B. (1955) Večnoe v russkoj filosofii. New York, izd. imeni Čechova.

Yulina, N. S. (1994) Philosophy in Russia Today. Metaphilosophy. Special issue: Philosophy in Eastern Europe. 25 (2/3), 117–131.