Именички антоними у менталном лексикону

Милица Михајловић

doi:10.21618/fil2021200m

Auteurs

Милица Михајловић Универзитет у Нишу, Филозофски факултет

DOI :

https://doi.org/10.21618/fil2021200m

Mots-clés :

антонимија, именице, антонимски пар, ментални лексикон, тест слободних асоцијација

Résumé

У раду се испитује асоцијативна веза именичких антонима. Циљ је био да се покаже како су именички антоними повезани у људској свести и који су антонимски парови најближе лоцирани у менталном лексикону, уз претпоставку да висока фреквенција антонима-асоцијата у асоцијативном пољу антони- ма-стимулуса указује на блискост у лексичкој меморији. За потребе овог рада спроведен је експеримент у коме је 107 говорника српског језика узраста од 14 до 56 година урадило тест слободних асоцијација, састављен од 57 стимулуса. Резултати асоцијативног теста показали су да код већине стимулуса (60,6%) антоним није најфреквентнија асоцијација, те да је највећи број антонима повезан слабом асоцијативном везом. Запажено је и да је асоцијативна веза јача онда када је на месту стимулуса маркирани члан.

Références

References

Grickat, Irena (1961–1962), „О antonimiji”, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Beograd: Naučno delo, IV, 5, 87–90. http://dais.sanu.ac.rs/ handle/123456789/1413?show=full

Grickat, Irena (1989), „Priloške reči posmatrane kroz fenomen antonimije”, Јužnoslovenski filolog, Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik, XLV, 1–26. http:// dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1437/Grickat_Priloske_reci.pdf

Dragićević, Rajna (1996), „O pravim imeničkim i pridevskim antonimima”, Јužnoslovenski filolog, Beograd: Srpska državna štamparija, LII, 16–39. http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3266

Dragićević, Rajna (2007а), Leksikologija srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike.

Dragićević, Rajna (2007b), „Derivati u mentalnom leksikonu”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd: Međunarodni slavistički centar na Filološkom fakultetu, XXXVI, 1, 367–377.

Jakić, Milena (2016), Pridevska antonimija u rečniku, kontekstu i kognitivnom sistemu, doktorska distertacija odbranjena na Filološkom fakultetu u Beogradu. http://dais. sanu.ac.rs/handle/123456789/981

Jeon, Hyeon-Ae, Lee, Kyoung-Min, Kim, Young-Bo & Cho, Zang-Hee (2009). „Neural substrates of semantic relationships: Common and distinct left-frontal activities for generation of synonyms vs. antonyms”, Neuroimage, vol. 48, 449–457.

Clark, Herbart H. (1970), „Word Associations and Linguistic Theory”, New Horizons in Linguistics, Baltimore: Penguin, 271–286. https://web.stanford.edu/~clark/1970s/ Clark,%20H.H.%20_Word%20associations%20and%20linguistic%20theory_%20 1970.pdf

Clark, Eve (1972), „On the child's acquisition of antonyms in two semantic fields”, Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior, vol. 11, Issue 6, 750–758.

Kostić, Nataša (2008), „Antonimija kao sintagmatska relacija: istraživanje na korpusu savremenog srpskog jezika”, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad: Matica srpska, LI,1–2, 99–117. http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ filologija_51.pdf

Chrystal, David (1999), Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Београд: Nolit.

Cruse, Alan D. (1986), Lexical Semantics, Cambridge: Cambridge University Press.

Marković, Rajna (1994), „O nepravim antonimima na materijalu Vukovih poslovica”, Јužnoslovenski filolog, Beograd: Institut za srpski jezik SANU, L, 209–218.

Murphy Lynne, M. & Jones, Steven (2008), „Antonyms in children’s and child- directed speech”, First Language, vol. 28, 403–430.

Murphy Lynne, M. (2003), Semantic Relation and the Lexicon. Antonymy, Synonymy, and Other Paradigms, Cambridge: Cambridge University Press.

Mitić, Ivana (2013), „Pridevski leksički antonimi na materijalu Asocijativnog rečnika”, Lipar: list za književnost, umetnost i kulturu, Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, XIV, 51, 201–216. https://www.academia.edu/5723046/Pridevski_ leksi%C4%8Dki_antonimi_na_materijalu_Asocijativnog_re%C4%8Dnika

Piper, Predrag, Dragićević, Rajna i Stefanović, Marija (2005), Аsocijativni rečnik srpskoga jezika (I deo; od stimulusa ka reakciji). Beograd: Beogradska knjiga, Službeni list SCG, Filološki fakultet u Beogradu.

Ressel, Gerhard & Ressel, Svetlana (1985), „Neki problemi antonimije (Antonimija roda i broja u srpskohrvatskom jeziku)”, Književni jezik, XIV, 4, 185–195. http://izj. unsa.ba/files/1985-14-4/2-GerhardRessel185-195.PDF

RMS (1990), Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, ur. odbor: Mihailo Stevanović i dr. Novi Sad: Matica srpska.

Savić, Irena i Kostić, Aleksandar (2008), „Proporcije kategorija asocijata i struktura semantičke memorije”, Psihologija, XLI, 1, 103–120. http://scindeks-clanci.ceon.rs/ data/pdf/0048-5705/2008/0048-57050801103S.pdf

Spenader, Jennifer & Stulp, Gert (2007), Antonymy and Contrast Relation, 1–12. file:///C:/Users/user/Desktop/SpenaderStulp2007_CompSem_ Antonymyandcontrastrelations.pdf

Todić, Bojana (2016), „Priroda asocijativne veze antonimа”, Naš jezik, Beograd: Lingvističko društvo Srbije, XLVII, 3-4, 89–103. http://dais.sanu.ac.rs/ handle/123456789/1191

Šarić, Ljiljana (1992), „Antonimija: neke značenjske i tvorbene odrednice”, Rasprave ZHJ, sv. 18, 177–191. https://hrcak.srce.hr/69362

Štasni, Gordana (2009), „Nominacija fazi vrednosti između antonimskih polova”, Zbornik matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad: Matica srpska, LII, 2 , 135–145.