ШЕКСПИР И ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ НА ПРИМЕРУ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СЕРИЈЕ ПРАЋКЕ И СТРЕЛЕ

Ана Андрејевић

doi:10.21618/fil2429453a

Auteurs

Ана Андрејевић Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици Филозофски факултет Катедра за енглески језик и књижевност

DOI :

https://doi.org/10.21618/fil2429453a

Mots-clés :

Шекспир, драма, позориште, интермедијалност, ремедијација, трансмедијалност, Праћке и стреле, телевизија

Résumé

Шекспирова дела историјски припадају елитној култури, али покушаји да се она прилагоде и интегришу у популарну културу увек су актуелни. Његови наративи имају толики значај за светску културу да се спонтано генеришу у многобројне адаптације и наставке ефектом лавине (snowball effect), у значењу Рајанове, како у оквиру истог медија тако и у другим медијима. У почетним фазама прераде Шекспирових дела адаптације су биле интрамедијалне. Међутим, оне се од романтизма реализују и у другим медијима, односно долази до ремедијације ради осавремењивања и контекстуализације. У доба електронских и нових медија Шекспирове драме се преобликују кроз различите медијске платформe, а познати садржаји транспонују се на разнолике начине. Многобројне интермедијалне и трансмедијалне адаптације присвајају препознатљиве топосе, ликове или радње и граде нове наративе који често немају уметнички карактер. Насупрот томе, канадска телевизијска серија Праћке и стреле (Slings and Arrows) издваја се наглашавањем трајне уметничке вредности Шекспировог наратива у сваком медију. Три сезоне серије приказују изазове фикционалног позоришта, док припрема продукције три велика Шекспирова комада: Хамлета, Магбета и Краља Лира. У том контексту, сведоци смо процеса ремедијације који подразумева интеграцију једне медијске форме у другу. Представљањем основних карактеристика позоришта и истицањем његове уметничке природе, серија Праћке и стреле истовремено постаје поучни и забавни медијски формат. Циљ рада јесте да расветли начин и ниво успешности процеса ремедијације у контексту Шекспировог аутентичног наратива. Истраживачки метод ослања се на теорију ремедијације Болтера и Грусина, као и на концепте интермедијалности и трансмедијалности Рајанове и Џенкинса.

Références

Andrejević, А. (2015) Kulturološki fenomeni sna (Hipnos) i smrti (Tanatos) u tragediji Magbet. Susreti naroda i kultura – zbornik naučnih radova. Kosovska Mitrovica, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, pp. 197‒211.

Baetens, J. & Martínez, D. S. M. (2015) Literature in the Expanded Field: Intermediality at the Crossroads of Literary Theory and Comparative literature. Interfaces. 36, pp. 289–304. https://doi.org/10.4000/interfaces.245

Bickley, P. & Stevens, J. (2021) Studying Shakespeare Adaptation From Restoration Theatre to YouTube. London, Bloomsbury Publishing Plc.

Bolter, J. D. & Grusin, R. (2000) Remediation: Understanding New Media. Massachusetts, The MIT Press.

Brook, P. (1996) The Empty Space. New York, First Touchstone Edition.

Edgerton, G. R. & Jones, J. P. (Eds.) (2008) The Essential HBO Reader. Kentucky, University Press of Kentucky.

Fischlin, D. (Ed.) (2014) OuterSpeares: Shakespeare, Intermedia, and the Limits of Adaptation. Toronto, University of Toronto Press.

Jenkins, H. (2006) Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York, New York University Press.

Klett, E. (2012) Shakespearean Authority and Emotional Realism in Slings and Arrows. Early Modern Studies Journal. 5, pp. 1–21. https://earlymodernstudiesjournal.org/wp-content/uploads/2021/01/1.-klett-EMJS-vol-12.pdf

Kulić, D. (2019) Dramske tehnike u nastavi stranog jezika. Kosovska Mitrovica, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini.

Makaryk, I. R. & Prince, K. (Eds.) (2017) Shakespeare and Canada: Remembrance of Ourselves. Ottawa, University of Ottawa Press.

Malcolm, G. & Marshall, K. (Еds.) (2012) Locating Shakespeare in the Twenty–First Century. Newcastle upon Tyne, Cambridge Scholars Publishing.

Mihajlović, J. (2019) Problemski pristup nastavi gramatike u osnovnoj školi. Kosovska Mitrovica, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini.

Mojsi, D. (2016) Geopolitika televizijskih serija. Beograd, Clio.

Osborne, L. E. (2011) Serial Shakespeare: Intermedial Performance and the Outrageous Fortunes of Slings & Arrows. Borrowers and Lenders. 6 (2), pp. 1–24.

Petković, V. (2020) Književno delo Dušana Radovića u svetlu teorije transmedijalnosti. Niš, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. Neobjavljena doktorska disertacija: https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/18558/Doctoral_thesis_11466.pdf ?sequence=1

Ryan, M. L. (Ed.) (2004) Narrative across Media: the Languages of Storytelling. Lincoln and London, University of Nebraska Press.

Ryan, M. L., Emerson, L. & and Robertson, B. J. (Eds.) (2014) The Johns Hopkins Guide to Digital Media. Baltimore, Johns Hopkins University Press.

Rajewsky, I. O. (2005) Intermediality, Intertextuality, and Remediation: A Literary Perspective on Intermediality. Intermédialités/Intermediality. 6, pp. 43–64. https://doi.org/10.7202/1005505ar

Rippl, G. (Еd.) (2015) Handbook of Intermediality. Berlin–Boston, Walter de Gruyter GmbH.

Slings & Arrows (2003–2006) Rhombus/Acorn Media. Directed by Peter Wellington, written by Susan Coyne, Bob Martin, and Mark McKinney, performances by Paul Gross, Martha Burns, Stephen Ouimette, and Mark McKinney.

Wareh, P. (2015) Base Respects of Thrift: Hamlet and Slings & Arrows. Interdisciplinary Literary Studies. 17 (2), pp. 264–288. URL: https://www.jstor.org/stable/10.5325/intelitestud.17.2.0264

Winckler, R. & Huertas-Martín, V. (Eds.) (2021) Television Series as Literature. Singapore, Palgrave Macmillan.

Šekspir, V. (1966a) Hamlet. Beograd, Kultura.

Šekspir, V. (1966b) Kralj Lir. Beograd, Kultura.

Šekspir, V. (1966c) Magbet. Beograd, Kultura.