Кругови тумачења, аналитички путокази Критика критичке прозе А. Б. Шимића

Јован Пејчић

doi:10.21618/fil2021284p

Autori

Јован Пејчић

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2021284p

Parole chiave:

Критичка проза Антуна Бранка Шимића, књижевна полиграфија, теорија критике, статус критике и есејистике, југословенска (хрватска и српска) рецепција

Abstract

Поезија може без песничких аутокоментара. То, уосталом, важи за све књижевно-уметничке жанрове. Како, међутим, ствари стоје с критичким радовима песника када ови радови – структурисани да општетеоријски пробле- матизују било одређени естетски феномен, било групу генеричких уметничких особина – превазилазе оквир ауторефлексивних амбиција својих аутора? Ту је, да- кле, реч о полиграфском деловању књижевника. Вишесмерност таквог деловања, његова дијалектичка суштина, подразумева могућност самосталног постојања мисаоно-критичких облика исказивања ставова и судова, независно од узуса личних поетика стваралаца. Управо је дело Антуна Бранка Шимића погодан пример за разматрање овога сложеног проблема онто-теорије књижевности: историјат рецепције сједињеног, односно раздвојеног испитивања и вредновања његове поезије, то јест критичке прозе, ваљано илуструје колико неизвесности, толико произвољности досадашњих антитеоријских приступа критичким радовима уметника. (Српски пандан, штавише тежи и упечатљивији, пружају односи поезије и мисли о поезији у делима, на пример, Лазе Костића, Момчила Настасијевића, Миодрага Павловића.) Овако усмерено проучавање обавезује на кристалисање још једног плана опште дискурзивне праксе књижевних критичара и тумача. Реч је сталној борби међу начелним интерпретативним схватањима, такозваним владајућим књижевним парадигмама. У овој равни, наиме, до посеб- ног изражаја долазе мисаоно-логичка снага и естетичко-критички интегритет тумача именованих односа. Променљива судбина статуса критичке прозе А. Б. Шимића у југословенској и, особито, хрватској књижевности двадесетог века показује то такорећи у огољеном виду.

Riferimenti bibliografici

Aristotel (1988), O pesničkoj umetnosti (prev. Miloš N. Đurić), Beograd: Zavod za udžbenike.

Barac, Antun (1938), Hrvatska književna kritika, Zagreb: JAZU.

Crnjanski, Miloš (1999), „Posleratna književnost” (1929), Eseji i članci, knj. I (prir. Živorad Stojković), Dela, t. H, knj. 21, Beograd: Zadužbina Miloša Crnjanskog.

Donadini, Ulderiko (1917), „Vijavica”, Kokot (Zagreb), II/14.

Eliot, Tomas Sterns (1963), „Svrha poezije i svrha kritike” (1933), Izabrani tekstovi (izabrao Jovan Hristić, prev. Milica Mihajlović), Beograd: Prosveta.

Franičević, Marin (1964), „Pjesnik krika i preobraženja”, Književne interpretacije, Zagreb: Naprijed.

Franičević, Marin (1974), „Antun Branko Šimić” (1966), Pjesnici i stoljeća, Zagreb: Mladost.

Grčić, Marko (1970), „A. B. Šimić i tradicija” (1969), Provincia deserta, Zagreb: Kolo Matice hrvatske.

Кaštelan, Jure (1963), „Predgovor”, u: Antun Branko Šimić, Pjesme i proza (izbor J. Kaštelan), Zagreb: Zora / Matica hrvatska.

Kaštelan, Jure (1970), Približavanje: prolegomena za liriku Antuna Branka Šimića, Zagreb: Studentski centar Sveučilišta u Zagrebu.

Kovačić, Ivan Goran (1983), „Antun Branko Šimić” (1940), Proza II, Sabrana djela, knj. V, Zagreb: Matica hrvatska / Globus / Liber.

Koljević, Nikola (1964), „Кritička načela I. A. Ričardsa”, predgovor u: I. A. Ričards, Načela književne kritike, Sarajevo: Veselin Masleša.

Krklec, Gustav (1925), „Antun Branko Šimić”, Srpski književni glasnik, n. s. (Beograd), knj. XV/2.

Krleža, Miroslav (1985), S Кrležom iz dana u dan, knj. 1: Balade o životu koji teče (zapisivao Enes Čengić), Zagreb: Globus.

Ladan, Tomislav (1962), „Oko duhovnog portreta A. B. Šimića”, Zoon graphicon, Sarajevo: Veselin Masleša.

Pavletić, Vlatko (1961), „Preobraženje poezije: u povodu 30-godišnjice smrti A. B. Šimića” (1955), Analiza bez koje se ne može, Zagreb: Zora.

Pejčić, Jovan (1978), „Teorijski aspekti književne kritike Antuna Branka Šimića”, Izraz (Sarajevo), XXII/5.

Pejčić, Jovan (1988), „Teorijske zablude, kritičarski previdi: pristupi kritičkoj prozi A. B. Šimića”, Književna reč (Beograd), XVII/323.

Pejčić, Jovan (1991), „Pojam i hermeneutika eksplikacionog polja: tekovine kritičke proze Antuna Branka Šimića”, Odjek (Sarajevo), XLIV/3–4.

Pejčić, Jovan (1993), „A. B. Šimić vs. M. Krleža”, Pečat o Krleži danas (prir. Gojko Tešić), Beograd.

Ričards, Ajvor Armstrong (1964), Načela književne kritike (1924; prev. Nikola Koljević i Dušan Puvačić), Sarajevo: Veselin Masleša.

Sabljak, Tomislav (1959), „Pregled kritike o A. B. Šimiću”, Književnik (Zagreb), I/6.

Simić, Novak (1933), „Antun Branko Šimić”, Književnik (Zagreb), VI/9.

Šimić, Antun Branko (1960), Sabrana djela I–III (prir. Stanislav Šimić), Zagreb: Znanje.

Šimić, Antun Branko (1960), „Visokotalentovani kritik Andrija Milčinović” (1917), Sabrana djela (prir. Stanislav Šimić), knj. II, Zagreb: Znanje.

Šimić, Antun Branko (1960), „Gustav Krklec” (1921), Sabrana djela (prir. Stanislav Šimić), knj. III Zagreb: Znanje.

Šimić, Antun Branko (1965), „Radna sveska A. B. Šimića” (prir. Ivo Frangeš), Forum (Zagreb), IV/6.

Šimić, Stanislav (1960), „Pogovor”, u: Antun Branko Šimić, Sabrana djela (prir. S. Šimić), knj. I, Zagreb: Znanje.

Šimunović, Pero (1985), „Utemeljenje moderne književne znanosti u hrvatskoj književnosti: polovina trećeg decenija 20. stoljeća”, Život (Sarajevo), XXXIV/11–12.

Ujević, Avgustin Tin (1965), „Iz književnih ručališta: spor Krklec–Šimić” (1922), Sabrana djela, sv. VII, Zagreb: Znanje.

Vučković, Radovan (1969), Preobražaji i preobraženja: o Antunu Branku Šimiću, Sarajevo: Svjetlost.

Vučković, Radovan (1979), Poetika hrvatskog i srpskog ekspresionizma, Sarajevo: Svjetlost.

Vučković, Radovan (1984), Avangardna poezija, Banja Luka: Glas.

Zečević, Divna (1966), „Tradicija i traženja A. B. Šimića”, Putevi (Banja Luka), XII/3.