THE SUBMISSIVENESS MOTIF OF А WOMAN: THE GRISELDA TALE BY GIOVANNI BOCCACCIO

Сања Н.  Кобиљ Ћуић

doi:10.21618/fil2124326k

Autori

Сања Н. Кобиљ Ћуић Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2124326k

Ključne reči:

феминистичка критика Бокача, Декамерон, реторичке стратегије, положај жене, етичка улога читаоца/читатељке

Apstrakt

Гризелда је главни женски лик посљедње новеле Декамерона (X.10) и доживјела је бројне традиционалне и феминистичке интерпретације, како због важне позиције коју заузима унутар структуре самог дјела, тако и због насиља којем је главни женски лик подвргнут од стране супруга, маркиза од Салуца. Било да је ријеч о читању новеле у религијском кључу или у кључу друштвене критике феудалног уређења, што је у раду представљено кроз навођење неких од релевантних тумачења, критика се недовољно бавила анализом „Гризелде“ као прототипа нових друштвених вриједности на којима Бокачо инсистира, а која подразумијевају доминацију племенитости духа без обзира на друштвено поријекло (ријеч је о пастирици која се удајом за маркиза значајно подиже на друштвеној љествици). Њен лик обавља значајну друштвену улогу јер је стабилан брак са маркизом гарант друштвене стабилности његовог маркизата, но ријеч је о лику који у новели дожиљава привидну трансформацију у виду успињања на друштвеној љествици, али остаје несвјестан своје моћи. Ако узмемо у обзир чињеницу да Гризелда Бокачу служи као примјер идеје о могућности модернијег племства, које се заснива на племенитости духа, закључак који би се могао произвести јесте да се та идеја заснива на употреби насиља и на ограничавању моћи женама управо у оном тренутку када им је та моћ омогућена. Такође, разматраћемо и улогу етичке свијести читаоца у „дешифровању“ реторичких стратегија присутних у новели, које за циљ имају да онемогуће читаоца у потенцијалној осуди поменутог насиља, те у креирању нових значења текста. Методолошки алат који користим јесте теорија рецепције америчке теоретичарке Мерилин Миџил (Marilyn Migiel), једне од водећих представница феминистичке критике Бокача. У дјелима Реторика Декамерона и Етичка димензија Декамерона (Migiel 2003, 2015), она анализира реторичке стратегије примијењене у тексту које утичу на стварање значења, али и на начин на који читалац/читатељка конструишу значење, када те стратегије прозру и када у анализу укључе властите етичке вриједности.

Reference

Allen, S. Shirley (1977), „The Griselda Tale and the Portrayal of Women in the Decameron“, Philological Quarterly; Winter 56, 1.

Barbiellini Amidei, Beatrice (2005), „La novella di Gualtieri e Griselda (‘Dec.’, x 10) e il ‘Libro di Gualtieri’“, Filologia e critica, xxx, 1.

Barsella, Susanna (2015‒16), „Boccaccio, i tiranni e la ragione“, Heliotropia 12‒13.

Bessi, R. (1988), „La Griselda di Petrarca“, у La novella italiana. Atti del Convegno di Caprarola, Roma: Salerno Editrice.

Bokačo, Đovani (2014), Dekameron, Beograd: Dereta. Preveo Dragan Mraović.

Ciccuto, Marcello (1996), Letture fgurate della Griselda di Boccaccio у Studi oﬀerti a Luigi Blasucci dai colleghi e dagli allievi pisani, Lucca: Pacini Fazzi.

Luperini, R., et al. (2015), Perché letteratura, Storia e antologia della letteratura italiana nel quadro della civiltà europea, Il Medioevo (dalle origini al 1380), Palermo: Palumbo.

Manganaro, Andrea (2015), „L’«altra, che vostra fu». L’alterità nella novella di Gualtieri e Griselda“, LE FORME e LA STORIA, VIII, 2.

Picone, Michelangelo (2008), Boccaccio e la codifcazione della novella. Letture del Decameron, Ravenna: Longo Editore.

Мigiel, Marilyn (2003), A Rhetoric of the Decameron, Toronto: University of Toronto Press.

Migiel, Marilyn (2015), The Ethical dimension of the Decameron, Toronto: University of Toronto Press.