EКОКРИТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ХАРДИЈЕВОГ РОМАНА НЕЗНАНИ ЏУД

Autori

  • Наташа В. Нинчетовић Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Филозофски факултет Катедра за енглески језик и књижевност

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2226357n

Ključne reči:

екологија, антропоцентризам, Харди, социјални дарвинизам, биофилија

Apstrakt

Незнани Џуд (1895) традиционално се тумачи као Хардијев најсуморнији и најпесимистичнији роман. Из перспективе екокритике, овај роман може се посматрати као настојање аутора да доведе у питање доминантно антропоцентрично уверење у 19. веку. Ослањајући се на Дарвинову теорију о заједничком пореклу врста, Харди је веровао да би људи требало да препознају своју повезаност и зависност од читавог живог света. Роман имплицира да би човек требало да одбаци уверење да је центар света и да уместо тога пригрли друге перспективе. Ово, међутим, не значи да Харди не посматра људе као вредне и значајне.

У свету у којем религија губи моћ, док у природи влада закон јачег, морамо се ослонити једни на друге. Импликација Незнаног Џуда је да је начин на који се односимо једни према другима повезан са начином на који се односимо према природи. Хардијев песимизам последица је спознаје да су постеволуционисти манипулисали Дарвиновим идејама и (лоше) их прилагодили друштву. Лик Џуда Фолеја осуђен је на трагичан крај због своје преосетљивости, која се нетачно перципира као мана у друштву коју промовише аутономију и издвојеност уместо повезаности и међусобне зависности.

Reference

Bate, Jonathan (1999), “Culture and Environment: From Austen to Hardy”, New Literary History, Vol. 30, No. 3, 541–560, https://www.jstor.org/stable/20057554.

Beer, Gillian (2000), Darwin’s Plots: Evolutionary Narrative in Darwin, George Eliot and Nineteenth-Century Fiction, Cambridge: Cambridge UP.

Birch, Brian (1981), “Wessex, Hardy and the Nature Novelists”, Transactions of the Institute of British Geographers, Vol. 6, No. 3, 348–358, doi:10.2307/622293.

Cohn, Elisha (2010), “‘No Insignificant Creature’: Thomas Hardy’s Ethical Turn”, Nineteenth-Century Literature, Vol. 64, No. 4, 494–520, https://www.jstor.org/stable/10.1525/ncl.2010.64.4.494.

Danlami, Amadou and Louis Bertin Amougou (2021), “Ecofeminist Colourings in the Works of Chinua Achebe and Thomas Hardy”, European Journal of English Language and Literature Studies, Vol. 9, No. 1, 24–31.

Ebbatson, Roger (1982), The Evolutionary Self: Hardy, Forster and Lawrence, Brighton: The Harvester Press Limited.

Estanove, Laurence (2016), “Hardy’s Humanity: ‘A Strange Respect for the Individual, an Extraordinary Respect’”, Fathom, Vol. 4, 1–15, doi: 10.4000/fathom.690.

Fischler, Alexander (1981), “An Affinity for Birds: Kindness in Hardy’s ‘Jude the Obscure’”, Studies in the Novel, Vol. 13, No. 3, 250-265, https://www.jstor.org/stable/29532105.

Fromm, Erich (2010), The Heart of the Man: Its Genius for Good and Evil, New York: AMHF Books.

Gilligan, Carol (1985), “In a Different Voice: Women’s Conception of Self and Morality”, Future of Difference, ed. Hester Einsenstein and Alice Jardine, New York: Barnard College UP, 274–317.

Hardy, Thomas (1980), The Collected Letters of Thomas Hardy: Volume Two 1893–1901, ed. Richard Little Purdy and Michael Millgate, Oxford: Clarendon P.

Hardy, Thomas (2002), Jude the Obscure, ed. Patricia Ingham, Oxford: Oxford UP.

Kerridge, Richard (2001), “Ecological Hardy”, Beyond Nature Writing: Expanding the Boundaries of Ecocriticism, ed. Karla Armbuster and Kathleen R. Wallace, Charlottesville:Virginia UP, 126–142.

Levine, George (2017), Hardy and Darwin: An Enchanting Hardy, Reading Thomas Hardy, ed. George Levine, Cambridge: Cambridge UP, 26–46, https://doi.org/10.1017/9781316823293.003.

Miller, John MacNeill (2020), “Mischaracterizing the Environment: Hardy, Darwin and the Art of Ecological Writing”, Texas Studies in Literature and Language, Vol. 62, No. 2, 149–177, https://muse.jhu.edu/article/754597.

Millgate, Michael (2004), Thomas Hardy: A Biography Revisited, Oxford: Oxford UP.

Morton, Timothy (2010), The Ecological Thought, Cambridge, Massachusetts and London: Harvard UP.

Pepper, David (1996), Modern Environmentalism: An Introduction, London: Routledge.

Tait, Adrian (2016), “‘A Merciful Man’: Hardy and the Thinking of (In)humanity”, Fathom, Vol. 4, doi.org/10.4000/fathom.619.

Tošić, Jelica (2006), “Ecocriticism – Interdisciplinary Studies of Literature and Environment”, Facta Universitatis, Vol. 3, No. 1, 43–50. http://facta.junis.ni.ac.rs/walep/walep2006/walep2006-06.pdf

Zhang, Chengping (2010), Moments of Vision: Thomas Hardy, Literature and Ethics (unpublished doctoral dissertation), Hong Kong: Hong Kong UP.

##submission.downloads##

Objavljeno

2022-12-31