RHETORIC AND POLITICS – THE POWER OF WORDS IN SHAKESPEARE'S JULIUS CAESAR

Tatjana A. Dumitrašković

doi:10.21618/fil2327102d

Autori

Tatjana A. Dumitrašković Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2327102d

Ključne reči:

Шекспир, Јулије Цезар, реторика, моћ, политика, манипулација

Apstrakt

Шекспирова драма Јулије Цезар наглашава везу између реторике и политике. Неки критичари, попут Гејли Грин и Ким Балард, тврде да је реторика у Шекспировој драми Јулије Цезар од суштинског значаја за централне политичке проблеме и анализу ликова. Они такође мисле да Шекспир имплицитно критикује реторику која кријe моралну и политичку истину. Коришћење специфичног језика и манипулација значењем речи сигурна су средства за стицање политичке моћи у драми. Шекспир добро разуме да моћ долази од оних политичара који знају да манипулишу страстима обичног народа. Шекспирови војници су истовремено и вешти политичари који манипулисањем одређеним речима и гестовима покушавају да остваре сопствене амбициозне циљеве. Погребни говори нуде Бруту и Антонију прилику да убеде људе у вредност сопствене идеологије снагом изговорених речи. Описујући Цезарово убиство као резултат напора завереника да одрже ред у Риму, Брут користи прозу и паралелизме да створи осећај равнотеже. Користећи слободни стих, апострофу, понављање и иронију, Антоније утиче на осећања римског народа и изазива његову побуну. Шекспир наглашава да успешно коришћење реторичке вештине доноси снажну политичку моћ и контролу.

Reference

Shakespeare, W. (1992) Julius Caesar. In: The Illustrated Stratford Shakespeare. London, Chancellor Press, pp. 752–776.

References

Ballard, K. (2016) Rhetoric, Power and Persuasion in Julius Caesar. https://www.bl.uk/shakespeare/articles/rhetoric-power-and-persuasion-in-julius-caesar [Accessed

th August 2022].

Behnam, A. (2009) Verbal Power Duel: Verbal Combat Strategies in Shakespeare’s Julius Caesar: Brutus Versus Antony. Kemanusiaan: The Asian Journal of Humanities. 16, 35–57.

Davis, B. & Francis, K. (2021) Discourses on Learning in Education: Making Sense of a Landscape of Difference. Frontiers in Education. 6:760867. DOI: 10.3389/feduc.2021.760867

Domenico, M. (2021) Shakespeare’s Julius Caesar Wounds, Reasons, Persuasion. Tesi di Laurea in Letteratura Ingles. Universita Del Salento. https://www.academia.edu/59464092/Shakespeares_Julius_Caesar_Wounds_Reasons_Persuasion [Accessed 27th August 2022].

Greene, G. (1980) The Power of Speech/To Stir Men’s Blood: The Language of Tragedy in Shakespeare’s Julius Caesar. Renaissance Drama. 11, 67–93.

Leithart, J.P. (2004) Introduction to Julius Caesar. https://theopolisinstitute.com/leithart_post/essay-introduction-to-julius-caesar/ [Accessed 12th August 2022].

Mackay, H. (2010) Shakespeare and Renaissance Drama. Edinburgh Gate, Pearson Education Limited.

Miola, S. R. (2002) Shakespeare’s Ancient Rome: Difference and Identity. In: Hattaway M. (ed.) The Cambridge Companion to Shakesperare’s History Plays. Cambridge, Cambridge University Press, pp. 193–214.

Parenti, M. (2003) The Assassination of Julius Caesar: A People’s History Of Ancient Rome. New York, The New Press.

Peltonen, M. (2017) Popularity and the art of rhetoric: Julius Caesar in context. In: Fitter C. (ed.) Shakespeare and the Politics of Commoners Digesting New Social History. Oxford University Press, pp. 163–179.

Phoon, A. (2004) A Vision Fair and Fortunate: Ideology, Politics and Selfhood in Julius Caesar. Sydney Studies in English. 30, 21–40.

Rivers, I. (1994) Classical and Christian Ideas in English Renaissance Poetry. 2nd edn. London, Routledge.

Rapp, C. (2022) Aristotle’s Rhetoric. In: Zalta N. E. (ed.) The Stanford Encyclopedia of Philosophy. https://plato.stanford.edu/archives/spr2022/entries/aristotle-rhetoric [Accessed 10th December 2022].

Wills, G. (2011) Rome and Rhetoric: Shakespere’s Julius Caesar. Yale University Press.