МЕРА И ПРЕКОМЕРНОСТ: АХМЕД НУРУДИН – ПРЕОБРАЖАЈ АПОЛОНА У ДИОНИСА

Apstrakt

Овај рад бави се аполонским и диониским елементима присутним у лику Ахмеда Нурудина, који је главни јунак романа Дервиш и смрт (1966). Њега ћемо анализирати у кључу Ничеовог схватања божанстава Аполона и Диониса на фону њихових божанских корена који сежу у митологију античке Грчке. Без намере да се упуштамо у представљање читавог Ничеовог филозофски постављеног система о вези Аполона, Диониса, грчке трагедије и повезаности уметности и природе са овим начелима, рад настоји да анализира дервиштво као аполонски елемент, односно да дервиша Ахмеда Нурудина сагледава као Аполона, док ће осветник Нурудин, онај који се помаља након убиства његовог рођеног брата, бити сагледаван као Дионис. Циљ рада је да покаже преображај Ахмеда Нурудина од Аполона у Диониса на темељу људске и моралне деструкције проузроковане навалом мржње, која је опозиција дервишкој неутралности Ахмеда Нурудина. Тај преображај огледа се у супротности аполонског и диониског, које ћемо у раду анализирати кроз њихове најважније одлике: аполонску одлику мере и прекомерност страси, која је диониска, без инсистирања на томе да су ова два принципа, постављена један наспрам другог, антонимична, већ са намером да се покаже супротност њихових доминанти анализираних у овом раду. Будући да је у роману Дервиш и смрт та страст мржња, она је дубоко трагичка. Тиме што у Нурудину преовладава ова негативна емоција, и што њен интензитет надвладаава његову дервишку умереност, Дионис побеђује Аполона у Ахмеду Нурудину.