THE GERUND AND GERUNDIVE IN THE WORKS OF TACITUS AND PLINY THE YOUNGER

Слободанка С.  Пртија

doi:10.21618/fil2124062p

Autori

Слободанка С. Пртија Универзитет у Бањој Луци Филозофски факултет

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2124062p

Ključne reči:

герунд, герундив, Плиније Млађи, Писма, Тацит, Анали

Apstrakt

Герунд и герундив су глаголски облици који у себи садрже исти творбени формант -nd-. Кроз историјске периоде развоја латинског језика и код различитих римских писаца, употреба герунда, глаголске именице, и герундива, глаголског придјева, није била иста. Наше истраживање биће усмјерено на анализу герунда и герундива у дјелима два савременика и блиска пријатеља, Тацита и Плинија Млађег, који су живјели у другој половини I и почетком II вијека нове ере. Анализом ћемо обухватити два дјела која су жанровски, стилски и садржајно различита: Анале, Тацитово најуспјешније и најзрелије дјело, и Писма, сакупљена у девет књига Плинијеве збирке. Циљ нам је да откријемо на који начин, у коликој мјери и које облике герунда и герундива су поменути писци употребљавали и које су сличности и разлике ове употребе у Аналима и Писмима.

Reference

Allen, Bernard M. (1910), „The Gerund with an Object, and Its Equivalent Gerundive, in Preparatory Latin”, The Classical Journal, vol. 5, no. 5, 214‒219.

Catalin, Anghelina (2008), „The Latin Gerund and Gerundive: Active or Passive Meaning?”, Indogermanische Forschungen 113, 197‒206.

Gortan, Veljko, Gorski, Oton, Pauš, Pavao (1987), Latinska gramatika, Zagreb: Školska knjiga.

Horton-Smith, L. (1894), „The Origin of the Gerund and Gerundive”, The American Journal of Philology, vol. 15, no. 2, 194‒216.

Jasanoﬀ, Jay H. (2006), „The Origin of the Latin Gerund and Gerundive: A New Proposal”, Harvard Ukrainian Studies 28, no. 1‒4, 195‒208.

Kirk, W. H. (1942), „The Syntax of the Gerund and the Gerundive”, Transactions and Proceedings of the American Philological Association’, vol. 73, 293‒307.

Ljubišić, Sanja (2019), Tacitovi Anali u srpskim i hrvatskim prevodima 20. vijeka, Banja Luka: Filozofski fakultet.

Miller, Gary D. (2000), „Gerund and Gerundive in Latin”, Diachronica, XVII, 2, 293‒349.

Platner, S. B. (1888), „Gerunds and Gerundives in Pliny’s Letters”, The American Journal of Philology, vol. 9, no. 2, 214‒217.

Platner, S. B. (1888), „Gerunds and Gerundives in the Annals of Tacitus”, The American Journal of Philology, vol. 9, no. 4, 464‒472.

Platner, S. B. (1893), „Notes on the Use of Gerund and Gerundive in Plautus and Terence”, The American Journal of Philology, vol. 14, no. 4, 483‒490.

Poultney, James W. (1980), „The Phonology of -nd- and the Latin Gerundive”, in: Italic and Romance. Linguistic Studies in Honor of Ernst Pulgram (Herbert J. Izzo, ed.). Amsterdam: John Benjamins B. V., 33‒41.

Steele, R. B. (1906), „The Gerund and Gerundive in Livy”, The American Journal of Philology, vol. 27, no. 3, 280‒305.

Šijački-Manević, Bojana (1996), Gramatika latinskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.