ШЋЕШАН МАЛИ У СВОМ И НАШЕМ ВРЕМЕНУ
DOI:
https://doi.org/10.21618/fil2328301mKljučne reči:
Петар II Петровић¬Његош, спјев Шћепан Мали, спјев Горски вијенац, етници Црногорци, Бошњаци, Арбанаси, концепт задате ријечи.Apstrakt
Прије двије деценије објављен је наш рад под насловом Горски вијенац и наша језичка, лингвистичка и друштвена стварност (Маrоyеvich 2002:pp.63– 93). Основне поставке рада касније су одражене у расправи о лексичкој хомонимији у критичком издању Горског вијенца (Petrovich Nyegosh P. II 2005:pp.366–400). Настављајући серију, у овом раду се завршни дио Његошеве епске трилогије, коју чине Луча микрокозма, Горски вијенац и Шћепан Мали, посматра као откровење Његошево те се помоћу њега објашњавају појавни облици уништавања идентитета Црне Горе и Црногораца као њених становника, интерпретација Бошњака у српском етничком корпусу, карактеристике Црногораца, хијерархијски односи у свијету православља, концепт задате ријечи код Срба и (нових) Турака, све на грађи Шћепана Малог (Petrovich Nyegosh P. II 2020).
Reference
Bayovich, Yelena R. (2021), Etnokulturni koncepti na relaciyi ’svoye : tudze’ u yezichkoy slici sveta na gradzi Nyegoshevog Shchepana Malog i ruskog prevoda, Nauchni sastanak slavista u Vukove dane (Beograd, 15–20. IX 2021), 51/1: Srpska lingvistika – perspektive diyahronog i sinhronog izuchavanya, Beograd, 313–323.
Bayovich, Yelena R. (2022), Koncept ’svoye : tudze / Crnogorci: Turci’ u Nyegoshevom Shchepanu Malom iz translatoloshke perspektive, Yezici i kulture u vremenu i prostoru: X/1. Tematski zbornik, ur. Snezhana Gudurich i dr., Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 18–28.
Durkovich¬Jakshich, Lyubomir (1990), Srbiya i Vatikan: 1804–1918, Kralyevo: Srpska pravoslavna episkopiya zhichka – Kraguyevac: Srpska pravoslavna episkopiya shumadiyska.
Maroevich, Radmilo (1998), Russko¬serbskie etyudy. 2. Bosniya i serbskiy vopros. (Idei Gil’ferdinga v sovremennoy interpretacii), Russko¬slavyanskaya civilizaciya: istoričeskie istoki, sovremennye geopoliticheskie problemy, perspektivy slavyanskoy vzaimnosti, Moskva, 186–193.
Maroyevich, Radmilo (1994), Bosna i srpsko pitanje, [A. Gil’ferding, Istoricheskoe pravo horvatskago naroda, Russkaya beseda, Moskva, 1860, t. I], Srpski knyizhevni glasnik, Beograd, 1994, III/II, 5–8, 170–174.
Maroyevich, Radmilo (2002), Gorski viyenac i nasha yezichka, lingvistichka i drushtvena stvarnost, Nauka i nasha drushtvena stvarnost: Zbornik radova sa nauchnog skupa (Banya Luka, 8–9. novembra 2002) – Filozofski fakultet Univerziteta u Banyoy Luci, 63–93.
Maroyevich, Radmilo N. (2019a), Kritichko izdanye Shchepana Malog, Srpska bashtina – chasopis Instituta za srpsku kulturu Nikshich, IV, 2, 9–33.
Maroyevich, Radmilo (2019b), Politolingvistika i srpski yezik (srpska politika o etnosu, yeziku, knyizhevnom standardu i pismu), Banya Luka: Besyeda.
Maroyevich, Radmilo N. (2022a), Srpski i oriyentalni etnokulturni koncepti: (Iz komparativne i diyahrone perspektive), Yezici i kulture u vremenu i prostoru: X/1. Tematski zbornik, ur. Snezhana Gudurich i dr., Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 77–96.
Maroyevich, Radmilo N. (2022b), Bosnа i srpsko pitanye pо Аlеksаndru Gilyfеrdingu, Srpska bashtina – chasopis Instituta za srpsku kulturu Nikshich, 2022, VII, 2, 9–15.
MUI 1871: Proekt ustava Obshchestva dlya vspomoshchestvovanіya yuzhnym Slavyanam, Moskovskіe universitetskie izvestіya, № 4, 14–15.
Vuksan, Dushan D. (1951), Petar I Petrovich Nyegosh i nyegovo doba, Cetinye: Narodna knyiga.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.