WOMEN IN THE AGE OF MEXICAN REVOLUTION FRANCISCO ROJAS GONZÁLEZ’S LA NEGRA ANGUSTIAS

Светлана В.  Стевановић

doi:10.21618/fil2328415s

Autori

Светлана В. Стевановић Универзитет у Крагујевцу Филолошко-уметнички факултет Катедра за хиспанистику

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2328415s

Ključne reči:

Црна Ангустијас, Франсиско Рохас Гонсалес, жена, маргина, Мексичка револуција.

Apstrakt

Предмет рада јесте анализа улоге жена у Мексичкој револуцији на примеру романа Црна Ангустијас мексичког писца Франсиска Рохаса Гонсалеса. Полазимо од претпоставке да протагонисткиња романа, Ангустијас Фарера, симболично представља обесправљени део мексичког становништва који се, након вишевековног трпљења угњетавања, диже на оружје захтевајући поштовање основних људских права. Показујемо да у периоду Мексичке револуције (1910–1920) Ангустијас добија прилику да од вишеструко маргинализоване индивидуе (жене, мулаткиње, сиромашне надничарке) постане активни друштвени чинилац који ради на промени друштвеног система. Као заповедница једне од чета које су чиниле део одреда револуционарног вође Емилијана Сапате, Ангустијас стаје у одбрану угроженог дела мексичког становништва, превасходно жена, захтевајући, притом, право на слободу, независност и образовање. Њен почетни ентузијазам, међутим, постепено слаби под утицајем учитеља у ког се заљубљује, а који у овом роману о Мексичкој револуцији има улогу интелектуалца опортунисте који се придружује Мексичкој револуцији како би стекао материјалну корист. Ступањем у брачну заједницу са похлепним опортунистом Ангустијас напушта револуцију, издаје своје пријатеље и идеале. Од активне заповеднице револуционарне чете Ангустијас наново постаје пасивна жена чија се улога, у контексту патријархалне мексичке културе, своди на беспоговорно поштовање воље мушкарца и трпљење. Стога, пратећи судбину ове револуционарке од детињства до зрелог доба, настојимо да пропратимо ток Мексичке револуције од првобитног заноса, преко узаврелих борби до повратка на статус кво.

Reference

Aguilera Navarrete, F. E. (2016) La Narrativa de la Revolución Mexicana: period literario de violencia. Acta universitaria. 4, 91–102.

Villalobos Graillet, J. E. (2016) Las paradojas de la mexicanidad sobre el género y el mestizaje en la adaptación cinematográfica La negra Angustias de Matilde Landeta y en la novela de Francisco Rojas González. Cincinnati Romance Review. 41, 78–92.

Hernández Santiago, C. (2007) De facineroso ladrón a santo milagroso: el culto a los bandidos en la literatura y la devoción popular. Caravelle. 88, 11–29.

Cabezas Vargas, G. A., Ruiz Tresgallo, S. (2019) Invisibilidad y discriminación: la representación del sujeto afro en la novela La negra Angustias de Francisco Rojas González. In: Díaz Mattei, A., Quiles García, F. (coord.) La negritud y su poetica: Prácticas artísticas y miradas críticas contemporáneas en Latinoamérica y España. Montevideo, BMR Cultural/Sevilla, Publicaciones Enredars, pp. 69–90.

Camba Ludlow, Ú. (2005) Imaginarios ambiguos, realidades contradictorias. Conductas y representaciones de los negros y mulatos novohispanos siglos XVI y XVII. Ciudad de Mexico, El Colegio de Mexico.

Cano, G. (2009) Amelio Robles, andar de soldado viejo. Masculinidad (transgénero) en la Revolución Mexicana. In: Cano, G., Vaughan Kay, M., Olcott Género, J. (coord.) Sexo y revolución, Género, poder y política en el México posrevolucionario. México, Fondo de Cultura Económica, pp. 14–39.

Cano, G. (2011) ¿Es posible hacer la historia de las mujeres en la Revolución Mexicana?. In: Faulhaber, Ch. B. (ed.) Mexico’s Unfinished Revolutions. Berkeley, University of California Press, pp. 11–24.

Krstić, J. (2011) Latinsku Ameriku i Srbiju (samo) geografija razdvaja, Razgovor sa prof. dr Dejanom Mihailovićem. Reflejo. 8, 44–49.

Lorente Medina, A. (2011) De la subversión del orden patriarcal a la sumisión en la Negra Angustias. In: Lorente Medina, A., Navascués, J. de (eds.) Narrativa de la Revolución Mexicana: realidad histórica y ficción. Madrid, Editorial Verbum, pp. 77–104.

Madrid Moctezuma, P. (2006) Cuando ellas dicen no: rebelión e identidad femenina en la narrativa de la revolución mexicana escrita por mujeres. Revista Nuestra América. 1, 55–67.

Macias, A. (1980) Women and the Mexican Revolution, 1910–1920. The Americas. 1, 53–82.

Murillo Tenorio, I. M. (2022) La negra Angustias de Francisco Rojas: una novela revolucionaria de la Revolución mexicana. Anuario Colombiano de Historia Social y de la Cultura. 49.1, 259–289.

Oviedo, J. M. (2001) Historia de la literatura hispanoamericana 3. Postmodernismo, Vanguardia, Regionalismo. Madrid, Alianza Editorial.

Pas, O. (1995) Lavirint samoće, prevela Isidora Stojanović. Beograd, Centar za geopoetiku.

Rojas González, F. (1999) La negra Angustias. México, Compañía General de Ediciones.

Rutherford, J. (1969) The Novel and the Mexican Revolution. Bulletin of the Society for Latin American Studies. 1, 30–32.

Stevanović, S. (2022) Demitologizacija slike Emilijana Sapate u romanima sa temom Meksičke revolucije. Kragujevac, Filološko-umetnički fakultet (doktorska disertacija).

Chang-Rodríguez, E. (1959) La Novela de la Revolución Mexicana y su Clasificación. Hispania. 4, 527–535.

Chang-Rodríguez, R. (1981) Trayectoria y símbolo de una revolucionaria: ‘La negra Angustias’ de Francisco Rojas González. Revista de Crítica Literaria Latinoamericana. 13, 99–104.