ИЗНЕВЕРЕНА ПАРАБОЛА КАО КОНСТИТУТИВНА ФИГУРА У КАФКИНОМ РОМАНУ ПРОЦЕС

Apstrakt

Овај рад бави се анализом Процесa користећи се старозаветном фигуром параболе као кључном у тумачењу Кафкиног романа. Претпоставка текста јесте да се Кафкин роман образује налик параболичким религиозно-сакралним текстовима, али уз изневеравање коначног параболичког смисла. Фундаментални елементи параболе ‒ метафизички смисао и људска слобода бивају померени из свог лежишта. Кроз даљи текст показаћемо како се промена параболе догађа због новог доживљаја религиозног, пре свега кроз капиталистичко присвајање сакралних прерогатива. Служећи се цртицама Валтера Бењамина из текста Капитализам као религија указаћемо на капиталистички извор кривице Јозефа К. Свет Процеса одликује се, пре свега, свеприсутношћу суда, што има за циљ опонашање свеприсутности Бога, па самим тим и опонашање његове сакралне утемељености. Такође, основна особина ликова јесте десупстанцијализација, односно испражњеност од духовног садржаја. Такви појединци нису у стању да у себе похране параболички смисао, а истовремено нису у стању ни да успоставе стварне међуљудске односе. У свету конституисаном изневереном параболом не постоји могућност за срећно разрешење: нити таква парабола може зајамчити  смисао, нити се десупстанцијализовани појединац може побунити. Једини начинкоји је преостао јесте равнодушни одлазак у смрт.