FORMAL MARKERS OF COMPARATIVE IDIOMS IN MIDDLE HIGH GERMAN

Бранислав Д. Ивановић

doi:10.21618/fil2123363i

Autori

Бранислав Д. Ивановић Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за германистику

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2123363i

Ključne reči:

компаративни фразеологизми, средњевисоконемачки језик, формална обележја, дијахронијска фразеологија

Apstrakt

Фразеологија средњевисоконемачког језика и данас се сматра недовољно истраженом облашћу германистичке лингвистике. Доскорашњи недостатак савременог фразеолошког речника за наведени период, хетероген текстуални корпус ове епохе и непостојање чвршће везе између фразеологије и историје немачког језика само су неки од разлога за наведено стање. У фокусу истраживања фразеологије ранијих периода превасходно су се налазиле одређене супкласе, и то пословице, крилатице и геминатни фразеологизми, а током последње деценије интересовање истраживача окреће се осталим слабије проученим фразеолошким супкласама, пре свега различитим типовима идиома и колокација. У раду се на основу примера из корпуса утврђују формална обележја средњевисоконемачких компаративних фразеологизама из синхронијске перспективе. Наведена тема је од значаја за дијахронијску фразеологију с обзиром на то да дефинисана структурна обележја у системском смислу представљају предуслов за даља истраживања дијахронијских процеса примарне и секундарне фразеологизације код компаративних фразеологизама у млађим епохама, а захваљујући установљеним формалним обележјима могу се доносити нови закључци о питањима дијахронијских промена код ове супкласе, чиме се стиче увид и у шире процесе дијахронијског динамизма немачког фразеолексикона од средњевисоконемачког до савременог језичког стања. Јасно установљена формална обележја могу додатно да послуже и као један од индикатора за препознавање ових лексикализованих структура у средњевисоконемачком тексту. На основу анализе одабраних примера може се закључити да средњевисоконемачки компаративни фразеологизми превасходно представљају бицентричне структуре испод нивоа реченице, које чувају конзервативно стање када су у питању компаративне партикуле, а истовремено не показују редупликацију еквативних партикула. Именичка компонента у оквиру secundum-a показује средњевисоконемачке језичке иновације у смислу све чвршћег етаблирања левог поља номиналне фразе. У свом основном облику могу да имају и инверзију primum-a и secundum-а, а известан број компаративних фразеологизама може да показује и одређене фонетске специфичности, што иде у прилог конвергентнијем међуодносу између различитих фразеолошких супкласа у старијим језичким периодима.

Reference

Friedrich, Jesko (2006), Phraseologisches Wörterbuch des Mittelhochdeutschen, Tübingen: Max Nimeyer Verlag.

Heusler, Andreas (1968), Das Nibelungenlied. Mittelhochdeutsch und Neuhochdeutsch, Wiesbaden: Emil Vollmer Verlag.

References

Burger, Harald (2012), „Alte und neue Fragen, alte und neue Methoden der historischen Phraseologie“, In: Natalia Filatkina et al. (Hrsg.), Aspekte der historischen Phraseologie und Phraseographie, Heidelberg: Universitätsverlag WINTER, 1-20.

Burger, Harald (2003), Phraseologie. Eine Einführung am Beispiel des Deutschen, Berlin: Erich Schmidt Verlag.

Burger, Harald, Buhofer, Annelies, & Sialm, Ambros (1982), Handbuch der Phraseologie, Berlin - New York: Walter de Gruyter.

Burger, Harald, & Jaksche, Harald (1973), Idiomatik des Deutschen, Tübingen: Max Nimeyer Verlag.

Burger, Harald, & Linke, Angelika (1985), „Historische Phraseologie“, In: Werner Besch, Oskar Reichmann, Stefan Sonderegger (Hrsg.), Sprachgeschichte. Ein Handbuch zur Geschichte der deutschen Sprache und ihrer Erforschung. Zweiter Halbband, Berlin - New York: Walter de Gruyter, 2018-2026.

Dückert, Joachim (1961), „Das geschichtliche Verhältnis des vergleichenden als und wie. Ein Beitrag aus dem Deutschen Wörterbuch zur Frage der Ausgliederung im Wortgebrauch“, Beiträge zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur 83, 203- 230.

Fleischer, Wolfgang (1997), Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache, Tübingen: Max Nimeyer Verlag.

Friedrich, Jesko (2007), „Historische Phraseologie des Deutschen“, In: Harald Burger et al. (Hrsg.), Phraseologie. Phraseology. Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung. An International Handbook of Contemporary Research. 2. Halbband/ Volume 2, Berlin - New York: Walter de Gruyter, 1092-1106.

Ivanović, Branislav (2012), Recesivna obeležja nemačkih fazeologizama i tendencija nivelacije prema savremenom jezičkom stanju (unpublished dissertation), Beograd: Filološki fakultet.

Jäger, Agnes (2010), „Der komparativzyklus und die Position der Vergleichspartikeln“, Linguistische Berichte 224, 467-493.

Jäger, Agnes (2017), „Mit eynre ander manier dan nu“. Historische Variation bei Vergleichskonstruktionen“, In: Marek Konopka, Angelika Wöllstein (Hrsg.), Grammatische Variation. Empirische Zugänge und theoretische Modellierung, Berlin - Boston: De Gruyter Mouton, 65-84.

Kostić-Tomović, Jelena (2017), Savremena nemačka leksikografja. Nemački i srpskonemački rečnici u prvoj polovini 21. veka: tipovi, vrste informacija i upotreba. Beograd: FOCUS – Forum za interkulturnu komunikaciju.

Mršević-Radović, Dragana (1987), Frazeološke glagolsko-imeničke sintagme u savremenom srpskohrvatskom jeziku, Beograd: Filološki fakultet.

Nübling, Damaris, Dammel, Antje, Duke, Janet, & Szczepaniak, Renata (2006). Historische Sprachwissenschaf des Deutschen. Eine Einführung in die Prinzipien des Sprachwandels. Tübingen: Gunter Narr Verlag.

Petronijević, Božinka (2018), „Prevodna leksikografja – frazeološki rečnici i njihova struktura“, Filolog 18, 13-29.

Pilz, Klaus Dieter (1981), Phraseologie, Stuttgart: J. B. Metzlersche Verlagsbuchhandlung.

Schmidt, Hartmut (1998), „Tradition des Formulierens: Apposition, Triade, Alliteration, Variation“, In: Hedrun Kämper, Hartmut Schmidt (Hrsg.), Das 20. Jahrhundert. Sprachgeschichte – Zeitgeschichte, Berlin - New York: Walter de Gruyter, 86-117.

Stanojević Veselinović, Marija (2018), Komparativni fazeologizmi za jezički par srpski – nemački (unpublished dissertation), Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.