Kомуникативна обиљежја одабраних примјера употребе језика на Tвитеру генерације „з” из Nигерије којој је енглески други језик

Apstrakt

Разнолике студије понашања генерације „З” тичу се многих друштвених мрежа, али се много мање пажње поклања Твитеру (однедавно мрежа Икс), као мјесту на коме се објављују микроблогови (концизни текстуални садржај као реакција на неку актуелну друштвену тему или одговор на нечији став). Ова студија попуњава ту празнину тако што испитује разнолика комуникативна обиљежја и факторе који утичу на употребу језика одабраних појединаца генерације „З” којима је енглески други језик на Твитеру. Намјерно смо одабрали пет популарних медијских личности генерације „З” у Нигерији (Ениолува Адеолува, Рину Одуала, Емека Нвагбараока, Хаува Лавал и Абдулсалам Идрис) који представљају огледну групу. Приликом обраде података примијенили смо квалитативну методу у комбинацији са аналитичком која проистиче из принципа наведених у публикацији Теоретски оквир критичке стилистике: набрајање и описивање, представљање радњи/ догађаја/стања, изједначавање и супротстављање те успостављање приоритета Леслија Џефриза (2010). Иако у датом случају постоји неколико утицајних личности на Твитеру, узорак се бави онима који су Нигеријци, старости од 18 до 26 година, те активни корисници Твитера. Но, то је узорак за ову студију. На основу резултата студије, пет комуникативних обиљежја које често користе појединци генерације „З” којима је енглески други језик јесу: емотикони, сленг, мимови (графичке анимације), обиљежавање теме или садржаја, те промјене језичког регистра. Међу поменутима, сленг и мимови чешћи су од посљедња два. У том погледу, ова студија показује да на наведена комуникативна биљежја дате групе утиче сложени колоплет фактора, укључујући ограничење броја словних мјеста, друштвена питања, друштвени идентитет, поп културу, те сналажење у дигиталном окружењу, што напосљетку обликује њихову јединствену праксу и идентитете у електронској комуникацији.