ГОВОРНИ ЧИН ПРЕТЊЕ У АПОДОЗИ КОНДИЦИОНАЛНИХ РЕЧЕНИЦА

Autori

  • Марина Ј. Шафер Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за српски језик и лингвистику

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2123416s

Ključne reči:

кондиционална реченица, аподоза, протаза, претња, комисив, директив, наредба, забрана

Apstrakt

У раду се испитују кондиционалне реченице чија аподоза има вредност говорног чина претње (нпр. Убићу вас од батина будете ли сликали моју децу.). Посматра се и комуникативна функција протазе – најчешће је то индиректни директив (наредба/забрана: → Немојте сликати моју децу!), а такође се анализирају синтаксичко-семантичке карактеристике овакве кондиционалне реченице: употреба везника, структура протазног, односно аподозног предиката (глаголски облици, употреба фазних глагола у протазном предикату, односно перформативних и модалних глагола у аподозном предикату и сл.), чести адвербијални детерминатори у протази (нпр. конструкција још једном), распоред протазног и аподозног дела и др. Будући да се претња превасходно јавља у неформалној, свакодневној (понекад оштрој и вулгарној) комуникацији, за корпус су одабране домаће телевизијске серије различитих жанрова (хумористички, драмски и криминалистички), а затим и домаћи интернет портали. Између осталог, утврђено је да је протазни предикат у највећем броју примера оформљен презентом глагола перфективног вида (и то најчешће фазних глагола наставити/ престати), мада у овој улози није редак ни футур други, док је аподозни предикат углавном у облику футура првог. Условни субјунктороид ли, који се најчешће јавља уз перфективни презент глагола бити у склопу футура другог (будеш ли / не будеш ли), такође је прилично фреквентан.

Reference

Fraser, Brus (1998), „Treatening Revisited”, Forensic Linguistics, vol. 5/2, 159–173.

Ivić, Milka (1983), „O srpskohrvatskim pogodbenim rečenicama”, Lingvistički ogledi, Beograd: Prosveta.

Yule, George (1996), Pragmatics, New York: Oxford University Press.

Katičić, Radoslav (1984–1985), „Vrste pogodbenih rečenica u standardnom jeziku srpskom ili hrvatskome”, Zbornik Matice srpske za flologiju i lingvistiku, XXVII– XXVIII (posvećeno akademicima Milki Ivić i Pavlu Iviću povodom 60-godišnjice života), 339–342.

Kovačević, Miloš (2015), O rečenici i njenim članovima, Beograd: Jasen.

Ličen, Marina (1987), Govorni čin direktiva i njihova jezička realizacija u nemačkom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad: Institut za strane jezike i književnost.

Mrazović, Pavica, i Zora Vukadinović (2009), Gramatika srpskog jezika za strance, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Nikolić-Novaković, Lidija (2017), Forenzička lingvistika. Primena metoda forenzičke lingvistike u kriminalističkim istragama pretnje, Banjaluka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.

Piper, Predrag, i Ivan Klajn (2013), Normativna gramatika srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska.

Popović, Ljudmila (2005), „Komunikativne funkcije proste rečenice”, u: Sintaksa savremenoga srpskog jezika (ur. M. Ivić), Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga; Novi Sad: Matica srpska, 983–1057.

Salgueiro, Antonio (2010), „Promises, Treats and the Foundation of Speech Act Theory”, Pragmatics, 213–228.

Serl, Džon (1991), Govorni činovi. Ogled iz filozofije jezika, Beograd: Nolit.

Sweetser, Eve (1990), From etymology to pragmatics, Cambridge University Press.

Šarić, Ljiljana (1997), „Interpretacija pogodbenih rečenica”, Filologija, 29, Zagreb, 155–169.

Tanasić, Sreto (2005), „Sintaksa glagola”, u: Sintaksa savremenoga srpskog jezika (ur. M. Ivić), Beograd: Institut za srpski jezika SANU, Beogradska knjiga; Novi Sad: Matica srpska, 345–470.

Wunderlich, Dieter (1977), „Assertions, conditional speech acts, and practical Inferences” In: Journal of Pragmatics 1, 13–46.

Hrakovskij S., Viktor (2005), Typology of Conditional Constructions, Muenchen: Lincom.

##submission.downloads##

Objavljeno

2021-12-31

Broj časopisa

Sekcija

JEZIK