WOODEN MATTER, BODILY MEMORIES AND STALINIST DYSTOPIAS: AN ECOCRITICAL INTERPRETATION OF HOMO LIGNUM BY IGOR’ MAKAREVICH

Роберта  Сала

doi:10.21618/fil2531017s

Autori

Роберта Сала Универзитет у Торину Департман за стране језике и књижевности и савремене културе

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2531017s

Ključne reči:

Игор Макаревич, Homo Lignum, материјална екокритика, транскорпореалност, дрво, стаљинизам

Apstrakt

Овај рад пружа оригиналну анализу мултимедијалног пројекта Homo Lignum руског умјетника Игора Макаревича кроз призму екокритике. Homo Lignum, који је развијан у периоду од 1996. до 2015. године, обједињује различите умјетничке форме, укључујући скулптуру, фотографију, сликарство и књижевност. Пројекат се фокусира на фиктивни лик Николаја Борисова, човјека који је дубоко опсједнут дрвећем и дрвеним материјалом, а чија је прича испреплетена са репресивним контекстом стаљинизма. Његов дневник под називом Избранные места из записей Николая Ивановича Борисова, или тайная жизнь деревьев чини централни дио пројекта и излаже се заједно са дрвеним објектима. Ослaњајући се на теоријски оквир материјалне екокритике, концептуализован од стране Серенеле Јовино и Серпил Оперман, као и на појам транскорпореалности који је увела Стејси Алајмо, ова студија истиче социополитички значај дрвеног материјала и тијела у Совјетском Савезу. На првом мјесту истражује се наративни потенцијал људског и нељудског материјала, који апсорбује и рефлектује дистопијске ефекте репресивних историјских сила. Осим тога истражује се дјеловање дрвећа и активнa улогa дрвеног материјала у обликовању људских наратива, и на тај начин се нуди антихијерархијска перспектива нељудских субјеката. Homo Lignum појављује се у контексту преиспитивања односа човјека и природе, одбацујући совјетску колективистичку идеологију у корист дубоко личне и субјективне димензије. Фигура Борисова представља антисовјетског хероја, Анти Буратина, чија је потрага за самотрансформацијом кроз дрвени материјал у контрасту са колективистичким идеалима промовисаним у стаљинистичкој реинтерпретацији Пинокија Алексеја Толстоја. Умјесто да се посвети колективу, Борисов настоји да се сједини са дрвеним материјалом као обликом личне еманципације, субвертирајући културне и политичке конвенције. Рад се бави улогом шума и дрвених предмета у обликовању значења пројекта. Дрвеће није само природни елемент, већ и наративни агент који дубоко утиче на Борисова, обликујући његову перцепцију стварности. Његов дневник биљежи покушај преображаја у дрво кроз ритуалне праксе и транскорпореалне интеракције са дрвеним материјалом, попут конзумирања пиљевине и коришћења направа за модификацију тијела. Ова перспектива у складу је са Алајмовом теоријом транскорпореалности, наглашавајући како материјалне супстанце и социополитичке силе прожимају људска тијела. Надаље, анализа контекстуализује Борисовљеву трауму унутар совјетске репресије, показујући како његова опсесија дрвеним материјалом представља одговор на опресивно окружење. Његова отуђеност и параноја одражавају искуства многих појединаца у стаљинистичком и постстаљинистичком СССР-у, илуструјући како се политичка репресија уписује на тијела и материјална искуства. У закључку овај рад предлаже Homo Lignum као примјер материјалног мемоара, наратива који не само да препричава Борисовљев живот, већ и физички отјеловљује ефекте тоталитаризма на људску субјективност. Екокритички приступ омогућава реинтерпретацију пројекта, не само као рефлексију совјетске историје већ и као основу за развој локално укоријењених екокритичких парадигми. У овом контексту западне материјалне екокритичке перспективе могле би продуктивно да се преплићу са руским космизмом, нудећи методолошки оквир за екокритику унутар славистике.

Reference

Alaimo, S. (2010) Bodily Natures: Science, Environment, and the Material Self. Bloomington, Indiana University Press.

Billington, J. H. (1966) The Icon and the Axe. An Interpretative History of Russian Culture. London, Weidenfeld&Nicolson.

Brain, S. (2011) Song of the Forest. Russian Forestry and Stalinist Environmentalism, 1905–1953. Pittsburgh, University of Pittsburgh Press.

Colligs, B. M. (2023) Material Ecocriticism and Sylvan Agency in Speculative Fiction: The Forests of the World. London, Lexington Books.

Collodi, C. (2021) Le avventure di Pinocchio. Roma, Bibliotheka Edizioni.

Costlow, Jane (2013) Heart-Pine Russia. Walking and Writing the Nineteenth Century Forest. Ithaca; London, Cornell University Press.

Esanu, O. (2013) Transition in Post-Soviet Art. The Collective Actions Group Before and After 1989. Budapest; New York, Central European University Press.

Gerber, M. (2018) Empty Action. Labour and Free Time in the Art of Collective Actions. Bielefeld, Transcript.

Gorsuch, A. E. (2003) “There’s no Place like Home”: Soviet Tourism in Late Stalinism. Slavic Review. 62 (4), 760–785.

Iovino, S. (2012b) Material Ecocriticism: Matter, Text, and Posthuman Ethics. In Müller, T., Sauter, M. (eds.) Literature, Ecology, Ethics: Recent Trends in European Ecocriticism. Heidelberg, Universitätsverlag Winter, pp.51–68.

Iovino, S. & Oppermann, S. (2012a) Material Ecocriticism: Materiality, Agency, and Models of Narrativity. Ecozon@. 3 (1), 75–91.

Iovino, S. & Oppermann, S. (2012b) Theorizing Material Ecocriticism: A Diptych. Interdisciplinary Studies in Literature and Environment. 19 (3), 448–475.

Iovino, S. & Oppermann, S. (eds.) (2014) Material Ecocriticism. Bloomington and Indianapolis, Indiana University Press.

Kalinsky, E. (ed.) (2012) Collective Actions: Audience Recollections From the First Five Years, 1976–1981. Chicago, Soberscove Press.

Kochetkova, E. (2024) The Green Power of Socialism: Wood, Forest, and the Making of Soviet Industrially Embedded Ecology. Cambridge, The MIT Press.

Kotyleva, A. (2023) A Character Branching Out. In Makarevich, I., Elagina, E., Countdown. Prague, Artguide Editions, pp.153–154.

Makarevich, I. (1998) Izbrannye mesta iz zapisei Nikolaya Ivanovicha Borisova, ili Tainaya zhizn’ derev’ev.

Makarevich, I. (2015) Istoriia shkafa.

Makarevich, I. (2023a) Lignomaniac. In Makarevich, I., Elagina, E., Countdown. Prague, Artguide Editions, p.136.

Makarevich, I. (2023b) Borisov the Visionary. In Makarevich, I., Elagina, E., Countdown. Prague, Artguide Editions, p.146.

Makarevich, I. & Elagina, E. (2009) In situ. Vienna, Stella Art Foundation Kunsthistorisches Museum.

Maran, T. (2020) Ecosemiotics: The Study of Signs in Changing Ecologies. Cambridge, Cambridge University Press.

McDonnell, T. E. (2023) Cultural Objects, Material Culture, and Materiality. Annual Review of Sociology. 49, 195–220.

Pastukov, V. (2023) Igor Makarevich, Homo Lignum. In Makarevich, I., Elagina, E., Countdown. Prague, Artguide Editions, p.150.

Propp, V. J. (1986) Istoričeskie Korni Volšebnoj Skazki. Leningrad, Izdatel’stvo Leningradskogo Universiteta.

Sala, R. (2023) Crossing the Border. A Comparative Study of the Forest in the Poems of Gennadij Ajgi and in the Actions of Kollektivnye Dejstvija. Lagoonscapes: The Venice Journal of Environmental Humanities. 3 (1), 27–44.

Sharp, J. A. (2019) History in the Future Tense. On Recent Installations by Igor Makarevich and Elena Elagina. In Mardilovich, G., Taroutina, M. (eds.) New Narratives of Russian and East European Art. Between Traditions and Revolutions. New York, Routledge, pp.205–219.

Tolstoi, A. (2024) Zolotoi kljuchik ili Prikljucheniia Buratino. Firenze, Rosman.

Turkina, O. (2023) 2121: The Russian Cosmism of Elena Elagina and Igor Makarevich. In Makarevich, I., Elagina, E., Countdown. Prague, Artguide Editions, pp.160–180.

Vid, N. K. (2013) Translation of Children’s Literature in the Soviet Union: How Pinocchio Got a Golden Key. International Research in Children’s Literature. 6 (1), 90–103.

https://makarevichelagina.com/en/ (last accessed on 07/01/2025).