АНДРИЋ И КЈЕРКЕГОР: ИРОНИЈСКО ОБЛИКОВАЊЕ ЛИКА АЛИЈЕ ЂЕРЗЕЛЕЗА (СА СТАЛНИМ ОСВРТОМ НА СОКРАТА)

Apstrakt

У раду се анализира Андрићева рана приповијетка Пут Алије Ђерзелеза (1920) из перспективе филозофских поставки данског филозофа Серена Кјеркегора, који се редовно узима као један од битнијих узора који су, у одређеној мјери, утицали на формирање његовог књижевног опуса. С обзиром на то да се до сада углавном тај утицај препознавао и показивао на Андрићевим поетским збиркама (Ex Ponto, Немири), што је и сам писац истицао као неспорну чињеницу, овдје се настоји тај оквир сродности са Кјеркегором показати и на прозном првијенцу, који је фактички открио и најавио Андрићев огромни стваралачки потенцијал. Конкретно, иронијска транспозиција фолклорног лика Алије Ђерзелеза темељи се на Кјеркегоровој капиталној расправи – О појму ироније (са сталним освртом на Сократа), при чему се не испушта из вида ни Или – или. Дакле, овдје није ријеч о томе да се Кјеркегор механички учита у Андрићев текст, већ да се, у маниру праве компаратистике, омогући шире сагледавање везе између два мислиоца, повезана врло блиским начином исказивања властите визије свијета и човјекове егзистенције у њему, што је резултирало врхунским књижевним јунаком.