ON THE IDENTIFICATION OF NULL POSSESSORS OF RELATIONAL NOUNS IN SERBIAN

Sanja  R. Raković

doi:10.21618/fil2633250r

Autori

Sanja R. Raković

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2633250r

Ključne reči:

релационе именице, нулти допунски модификатор, присвојни придеви, идентификација, синтакса, дискурс

Apstrakt

Овај рад истражује могуће изворе и механизме идентификације нултог присвојног допунског модификатора рeлaционих именица у српском језику (енг. possessive-pro), као и потенцијалне разлике у овом процесу између деце и одраслих говорника. Спроведено је пилотистраживање у форми експеримента разумевања вођеног сопственим темпом. Учествовало је укупно 30 испитаника, 15 деце (9‒10 година старости) и 15 одраслих испитаника (23‒37 година старости). Подаци су анализирани квалитативно и квантитативно (процентуално). Резултати, иако невелики обимом, сугеришу да потенционални извор идентификације нултог присвојног модификатора у српском језику може бити тема изразa путем механизма кореференције. Импликација ових резултата јесте да идентификација нултог допунског модификатора не може бити стриктно синтаксички феномен, већ да се одвија у интеракцији синтаксе и дискурса. Наиме, синтакса може да понуди одређене конфигурације, али се крајња идентификација, тј. Додељивање референце догађа у односу на именичку фразу која представља тему израза, а која може бити изражена или неизражена. Такође, уочена је квалитативна и квантитативна разлика у идентификацији допунског модификатора између деце и одраслих говорника. Овакви резултати у складу су са претходним истраживањима, која показују да се усвајање нултих елемената на нивоу одраслих говорника одвија релативно касно.

Reference

Aoun, J.Y. & Li, H. A. (1993) Wh-Elements in Situ: Syntax or LF? Linguistic Inquiry, 24(2), 199–238. Available at: http://www.jstor.org/stable/4178811

Barker, C. (1995) Possessive descriptions. Stanford, CSLI.

Belaj, B. (2018) Mogu li imenice imati dopune? Croatica. 62, 123–138. DOI: 10.17234/Croatica.42.9.

Büring, D. (2005) Binding Theory. Cambridge, Cambridge University Press. DOI: 10.1017/cbo9780511802669.

Chien, Y-C. & Wexler K. (1990) Children’s knowledge of Locality Conditions in Binding as Evidence for the Modularity of Syntax and Pragmatics. Language Acquisition. 1, 225–295. DOI: 10.1207/s15327817la0103_2.

Chomsky, N. (1981) Lectures on Government and Binding. The Pisa Lecture [LGB]. Dordrecht, Foris.

Cinque, G. (1990) Types of A’ Dependencies. Cambridge, MIT Press.

Hornstein, N. (2007) Pronouns in a Minimalist Setting. In: Corver, N. & J. Nunes (eds.) The Copy Theory of Movement. Amsterdam & Philadelphia, John Benjamins, pp. 351–385. DOI: 10.1075/la.107.15hor.

Kosta, P. (1995) Empty Categories, Null-Subjects and Null-Objects and How to Treat Them in the Minimalist Program. Linguistics in Potsdam. 2/3, 7–38.

Modesto, M. (2000) On the identification of null arguments. Unpublished doctoral dissertation. University of Southern California. Available at: https://linguistica.fflch.usp.br/sites/linguistica.fflch.usp.br/files/inline-files/08_1.pdf

Negrão, E. V. (1997) Asymmetries in the distribution of overt and empty categories in Brazilian Portuguese. In: Black, J.R. & Motapanyase, V. (eds.) Clitics Pronouns and Movement. Current Issues in Linguistic Theory 140. Amsterdam & Philadelphia, John Benjamins, pp. 217–235. DOI: 10.1075/cilt.140.09neg.

Pesetsky, D. & Torrego, E. (2007) The syntax of valuation and the interpretability of features. In: Karimi, Simin; Samiian, Vida & Wilkins, Wendy K. (eds.) Phrasal and clausal architecture: Syntactic derivation and interpretation. Cambridge, MA, MIT Press, pp. 262–294. DOI: 10.1075/la.101.14pes.

Rizzi, L. (1986) Null Objects in Italian and the Theory of pro. Linguistics Inquiry. 17, 501–557.

Rodrigues, C. & Dal Pozzo, L. (2017) Whose foot is it? Pronominal Possessives in Prodrop Languages: An Experimental Study. Revista Letras, 461–486. DOI: 10.5380/rel.v96i0.51037.

Šarić, A. (2018) Nominalizations, Double Genitives and Possessives. De Gruyter. DOI: 10.1515/9783110621037.

Shin, N. L. & Cairns, H. S. (2012) The development of NP selection in school-age children: Reference and Spanish subject pronouns. Language Acquisition. 19(1), 3–38. DOI: 10.1080/10489223.2012.633846.

Shormani, M. (2017) SVO, (silent) topics and the interpretation of referential pro: A discourse-syntax interface approach. Italian Journal of Linguistics. 29(2), 91–159. Available at: https://www.italian-journal-linguistics.com/app/uploads/2021/05/5_Shormani.pdf

Sorace, A., Serratrice, L., Filiaci, F. & Baldo, M. (2009) Discourse conditions on subject pronoun realization: Testing the linguistic intuitions of older bilingual children. Lingua. 119(3), 460–477. DOI: 10.1016/j.lingua.2008.09.008.

Srdanović, S. (2021) Referential properties of Serbian possessive modifiers. Unpublished doctoral dissertation. Johann Wolfgang Goethe-Universität zu Frankfurt am Main. DOI: 10.21248/gups.65679.

Truswell, R. (2014) Binding theory. In: Carnie, A., Siddiqi, D., Sato, Y. (eds.) The Routledge Handbook of Syntax. London, Routledge, pp. 214–238. DOI: 10.4324/9781315796604.ch11.

Vergnaud, J.R. & Zubizarreta, M.L. (1992) The definite determiner and inalienable construction in French and English. Linguistic Inquiry. 23, 595–652.