PINOCCHIO'S ANTI-PEDAGOGICAL MATURATION

Данијела  М. Јањић

doi:10.21618/fil2633454j

Autori

Данијела М. Јањић Универзитет у Крагујевцу Филолошко-уметнички факултет Одсек за филологију Катедра за италијанистику

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2633454j

Ključne reči:

Карло Колоди, Пинокио, одрасли, деца, развој личности, Карл Густав Јунг

Apstrakt

Роман Пинокијеве пустоловине: прича о једном дрвеном лутку италијанског аутора Карла Колодија стекао је планетарну популарност и већ деценијама се преко разних адаптација рађа лик новог Пинокија који се удаљава од изворне идеје свог творца. Често је нови Пинокио прилагођен млађој публици, тако што су страшнији догађаји избачени, а старијој деци, нарочито на позоришној сцени, приближава се путем тема које су за њих важне и актуелне. Стога се у осврту на Колодијев текст поставља питање да ли је Пинокио роман за децу и зашто одрасли треба да га читају, будући да може деловати као непедагошки пример, о чему је већ говорио италијански књижевни критичар Данијел Ђанкане, од чијег мишљења крећемо у свом раду. Ипак, да би се дошло до суштине антипедагогије, која, у ствари, нуди кључ за тумачење Пинокијеве непослушности тако да она буде корисна читаоцима, ослонили смо се на ставове Карла Густава Јунга о развоју личности. На основу спроведеног истраживања долазимо до закључака о томе зашто је Пинокио роман који се најбоље чита када га читају и одрасли и деца, заједно на путу одрастања до „личности” као идеалног циља сазревања.

Reference

Astori, D. (2024) Pinocchio in esperanto. Atlante Pinocchio: la diffusione del romanzo di Carlo Collodi nel mondo, direttore scientifico G. Capecchi. Roma, Treccani, pp. 65–73.

Calvino, I. (2024) Lezioni americane. Milano, Mondadori.

Capecchi, G. (2024) Dall’Italia al mondo. Atlante Pinocchio: la diffusione del romanzo di Carlo Collodi nel mondo, direttore scientifico G. Capecchi. Roma, Treccani, pp. XV–XXVII.

Đankane, D. (1997) Književnost za decu u Italiji, sa italijanskog preveo D. Mraović. Beograd, Apostrof.

Eco, U. (2019) Storia della bruttezza. Firenze, Giunti; Milano, Bompiani.

Janjić, D. (2023) Prvih sto godina Pinokija u Srbiji: preobražaji drvenog lutka na pozorišnoj sceni i u književnim prevodima. Detinjstvo. 3 (XLIX), 62–76.

Janjić, D. (2024) La fortuna di Pinocchio in Serbia. Atlante Pinocchio: la diffusione del romanzo di Carlo Collodi nel mondo, direttore scientifico G. Capecchi. Roma, Treccani, pp. 261–266.

Jung, K. G. (2008) O razvoju ličnosti, s nemačkog prevele B. Milakara, A. Milakara. Beograd, Logistika; Novi Sad, Akademska knjiga.

Kolodi, K. (2009) Pinokio, prevela V. Bakotić-Mijušković. Čačak, Pčelica.

Kovačević, Z. and Fornari Čuković, M. (2023) Analisi della traduzione italiana del romanzo Carovana alata di Stevan Bulajić. Filolog. 28 (XIV), 66–86.

Kovačević, Z. and Pravuljac, A. (2023) Prevod djela Pinokio i recepcija njegovog lika u Bosni i Hercegovini. Detinjstvo. 3 (XLIX), 86–95.

Kovačević, Z. and Pravuljac, A. (2024) La fortuna di Pinocchio in Bosnia ed Erzegovina. Atlante Pinocchio: la diffusione del romanzo di Carlo Collodi nel mondo, direttore scientifico G. Capecchi. Roma, Treccani, pp. 37–41.

Nedeljković, Ž. (2005) Pismo mladom čitaocu. O srećnom kraju, o sigurnosti. Kolodi, K., Pinokio. prevela sa italijanskog V. Bakotić-Mijušković, ilustracije M. Stojisavljević. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, pp. 5–8.

Rizzi, D. (2024) Pinocchio in Russia: traduzioni, rifacimenti, interpretazioni. Atlante Pinocchio: la diffusione del romanzo di Carlo Collodi nel mondo, direttore scientifico G. Capecchi. Roma, Treccani, pp. 250–257.

Rotondi, A. (2019) Ri-scrivere il Grillo Parlante: evoluzione del personaggio in Collodi e Jasmin Vardimon. Filološki pregled. 1 (XLVI), 233–249.

Stajn, M. (2007) Jungova mapa duše: uvod, prevela Ž. Prinčevac de Villablanca. Beograd, Laguna.