ЖЕНСКИ РОД КАТЕГОРИЈЕ NOMINA AGENTIS У ИТАЛИЈАНСКИМ РЈЕЧНИЦИМА DE MAURO И IL SABATINI COLETTI

Apstrakt

У оквиру социолингвистике развијају се студије језика и рода, у којима се актуелизује питање о механизмима преко којих се кроз језик перпетуирају идеологије родне неравноправности. Осамдесетих година прошлог вијека у Италији се покреће дебата о родно осјетљивом језику, његовој научној утемељености и механизмима његовог ширења у језичкој пракси. У оквирима дате проблематике у овом раду ће се кроз анализу случаја nomina agentis контекстуализовати развој родно осјетљивог приступа језику и језичком планирању у италијанском, а потом ће се испитати да ли су принципи родно осјетљивог језика узети у обзир приликом лематизације у рјечницима Il Sabatini Coletti и Il Nuovo De Mauro. У првом дијелу рада биће представљени основни постулати уз помоћ којих се са научно-теоријског становишта дискутује о граматичкој утемељености женских граматичких облика у функцији носилаца титула и занимања. Након тога, биће представљене суштинске одлике првог модела родно осјетљивог језика у Италији, као и позиције критичара и критичарки које су услиједиле по његовом објављивању, а потом ће се даљи ток језичке реформе посматрати кроз најважније академске и институционалне иницијативе које су реализоване након представљања поменутог модела. У другом дијелу рада, кроз језичко истраживање засновано на корпусу (енгл. corpus-based), анализираће се позиционираност женских облика за занимања и титуле у два престижна италијанска рјечника Il Sabatini Coletti и De Mauro. Комбиновањем квантитативне и квалитативне анализе садржаја испитаћемо да ли су у овим рјечницима забиљежени облици женског рода и у којој је мјери присутна условљеност мушким родом. Дакле, у овом истраживању питање родне равноправности у језику анализира се на лексикографској грађи, а циљ истраживања је да се провјери да ли се академске препоруке и иницијативе о несексистичкој употреби језика пресликавају у рјечницима. Резултати показују да, и поред високог степена укључености женских облика, код неких именица и даље постоји условљеност мушким родом, нарочито у категорији друштвено престижних занимања и хијерархијски нижих занимања која се традиционално везују за мушко поље дјеловања. Резултати стога указују на то да су приниципи родно осјетљивог језика парцијално и недосљедно примијењени, те сугеришу да је у језику очувано патријархално културно насљеђе у оквиру којег се жена смјешта изван јавне сфере и поља друштвене моћи.