THE USE OF FEMALE NOMINA AGENTIS IN JOB ADVERTISEMENTS – A COMPARATIVE ANALYSIS OF THE SERBIAN AND MODERN GREEK LANGUAGE

Антонина  В. Костић

doi:10.21618/fil2225143k

Autori

Антонина В. Костић Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за неохеленске студије

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2225143k

Ključne reči:

родно осетљив језик, језик и род, тржиште рада, српски језик, модерни грчки језик

Apstrakt

Језик, поред средства комуникације, представља важан медиј за преношење значења и обликовање друштвених и културних образаца, имајући важну улогу и у области рода и родне равноправности. У ери веће заступљености жена на тржишту рада важно је размотрити утицај који језик има на њихов положај у друштву, као и на могућност напретка у различитим областима. Увид у то може нам дати и начин на који послодавци оглашавају отворене позиције за посао, користећи одређене nomina agentis. Циљ овог истраживања је да се испита заступљеност родно осетљивог језика у насловима огласа за посао на четири интернет претраживача послова у Србији и Грчкој. Истражује се у којој мери су заступљени наслови позиција у женском роду, имајући у виду утицај који ова чињеница може да има на перцепцију и мотивацију будућих запослених. Додатно, врши се поређење резултата у оквиру два културно и друштвено блиска контекста – српског и грчког, у циљу изналажења општијих закључака о позицији жена на тржишту рада. Резултати истраживања указују на малу заступљеност женских nomina agentis у огласима написаним на оба језика, док је већи број огласа на српском језику садржао наслове професија искључиво мушког рода, посебно у области менаџмента. Такође, примећује се уплив енглеског језика у овој области, док се у обзир морају узети и различити процеси модификације кроз које сваки језик пролази на путу ка стварању родно осетљивих језичких облика.

Reference

Bybee, Joan (1985), Morphology. A study of the relation between meaning and form, Amsterdam and Philadelphia: John Benjamins. Dostupno na: https://bit.ly/3FQ3k8O (poslednji pristup 20. 1. 2022).

Bussmann, Hadumod, Marlis Hellinger (2003), Gender across languages: The linguistic representation of women and men, Amsterdam: J. Benjamins.

Bem, Sandra, Daryl Bem (1973), „Does Sex-biased Job Advertising ‘Aid and Abet’ Sex Discrimination?”, Journal of Applied Social Psychology, 3(1), 6–18. https://doi.org/10.1111/j.1559-1816.1973.tb01290.x

Bergvall, Victoria (1999), „Toward a comprehensive theory of language and gender”, Language in society, 273–293. https://www.jstor.org/stable/4168929

Bosak, Janine, Sabine Sczesny, Alice Eagly (2012), „The impact of social roles on trait judgments: A critical reexamination”, Personality and Social Psychology Bulletin, 38, 429–440. https://doi.org/10.1177/0146167211427308

Cameron, Deborah (2003), „Gender Issues in Language Change”, Annual review of applied linguistics, 23, 187–201. https://doi.org/10.1017/S0267190503000266

Eckert, Penelope (1989), „The whole woman: Sex and gender diﬀerences in variation”, Language variation and change, 1(3), 245–267. Dostupno na: https://stanford.io/3FLhYOA (poslednji pristup 15. 1. 2022).

Filipović, Jelena (2009), „Rodno osetljive jezičke politike: teorijske postavke i metodološki postupci”, Anali Filološkog fakuteta, 21, 109–117.

Filipović, Jelena (2018), „Rod u društvu i jeziku”, u: Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike, Beograd: Zadužbina Andrejević.

Hamilton, Mykol (1988), „Using masculine generics: Does generic he increase male bias in the user’s imagery?” Sex Roles, 19 (11–12), 785–799. https://doi.org/10.1007/BF00288993

Hodel, Lea, Magdalena Formanowicz, Sabine Sczesny, Jana Valdrová, Lisa von Stockhausen (2017), „Gender fair language in job advertisements: A cross-linguistic and cross-cultural analysis”, Journal of Cross-Cultural Psychology, 48(3), 384–401. DOI:10.1177/0022022116688085

Holmes, Janet (1996), „Women's role in language change: A place for quantifcation”, in: Gender and belief systems: Proceedings of the fourth Berkeley women and language conference, Berkeley, CA: Berkeley Women and Language Group, University of California, 19‒21.

Iordanidou, Anna, Elena Mantzari (2005). „Τα θηλυκά επαγελματικά ουσιαστικά: γλωσσική χρήση και τυποποίηση”, 5ο Συνέδριο „Εληνική Γλώσσα και Ορολογία“, Κύπρος: Λευκωσία.

Martyna, Wendy (1978), „Using and understanding the generic masculine: A social psychological approach to language and the sexes”, Dissertation Abstracts International, 39, 3050.

Maass, Anne, Luciano Arcuri (1996), „Stereotyping and language”, in: Macrae, C., Stangor, C. and Hewstone, M. (Eds.), Stereotypes and stereotyping, New York, NY: Guilford Press, 193–226.

Savić, Svenka, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni (2009), Rod i jezik, Ženske studije i istraživanja.

Santen, Ariane (2003), „How feminine is a linguist? On the meaning of non-feminine names of professions”, LOT Occasional Series, 1, 7–26. Dostupno na: https://bit.ly/33W1JkJ (poslednji pristup 15. 1. 2022).

Sapir, Edward (1929), „The status of linguistics as a science”, Language, 5, 207–214. Dostupno na: https://bit.ly/3KtlcKg (poslednji pristup 17. 1. 2022).

Stahlberg, Dagmar, Friederike Braun, Lisa Irmen, Sabine Sczesny (2007), „Representation of the sexes in language”, Social communication, 163–187. Dostupno na: https://bit.ly/3qN6PZA (poslednji pristup 18. 1. 2022).

Stout, Jane, Nilanjana Dasgupta (2011), „When he doesn’t mean you: Genderexclusive language as ostracism”, Personality and Social Psychology Bulletin, 37, 757–769. https://doi.org/10.1177/0146167211406434

Sczesny, Sabine, Magda Formanowicz, Franziska Moser (2016), „Can Gender-Fair Language Reduce Gender Stereotyping and Discrimination?” Frontiers in Psychology, 7, 25–36. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2016.00025

Triandaflidis, Manolis (1953), „Η βουλευτίνα και ο σχηματισμός των θηλυκών επαγγελματικών”, στο: Άπαντα Μανόλη Τριανταφυλίδη, Ερευνητικά Β, 2ος τόμ., Θεσσαλονίκη: Ινστιτούτο Νεοεληνικών Σπουδών (Ίδρυμα Μανόλη Τριανταφυλίδη), 326–334.

Twenge, Jean, Keith Campbell, Brittany Gentile (2012), „Male and female pronoun use in US books reﬂects women’s status, 1900–2008”, Sex Roles, 67, 488–493. https://doi.org/10.1007/s11199-012-0194-7

Vervecken, Dries, Bettina Hannover, Ilka Wolter (2013), „Changing (S)expectations: How gender fair job descriptions impact children's perceptions and interest regarding traditionally male occupations”, Journal of Vocational Behavior, 82(3), 208–220. DOI:10.1016/j.jvb.2013.01.008

Vranić, Ivana (2017), Kritički pristup diskurzivnoj konstrukciji roda kroz obrazovanje, Beograd: Čigoja.

Wodak, Ruth, Gertraud Benke (1996), „Gender as a sociolinguistic variable: New perspectives on variation studies”, in: Coulmas, F. (Ed.), Handbook of sociolinguistics, Oxford: Blackwell, 127–150.

Whorf, Benjamin Lee (1956), Language, thought, and reality: Selected writings of Benjamin Lee Whorf ( J. B. Carroll, Ed.), Cambridge: MIT Press.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021). Službeni glasnik RS, broj 52 od 24. maja 2021. Dostupno na: https://bit.ly/36nJ02Q (poslednji pristup 24. 3. 2022).