LEXICAL PECULIARITY OF SERBIAN DIALECTS OF SOUTHEASTERN HERZEGOVINA

Е. И.  Јакушкина

doi:10.21618/fil2226040j

Autori

Е. И. Јакушкина Московски државни универзитет Филолошки факултет

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2226040j

Ključne reči:

српски језик, дијалектолошка лексикологија, славенска лингвогеографија, српски говори у Босни и Херцеговини

Apstrakt

Рад представља део великог истраживања лингвогеографских карактеристика српске лексике које је аутор овог рада спровео на основу дијалекатских лексичких анкета посебно прикупљених у ту сврху у периоду 2019–2021. на основу лексичких питања за Српскохрватски дијалектолошки aтлас, са циљем да се идентификују ареалошке карактеристике српског лексикона и да се одреде изоглосе које пролазе кроз територију српских говора. Информатори су били изворни говорници дијалеката из различитих области Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

У чланку су описане лексичке особине говора два пункта који се налазе у југоисточној Херцеговини: града Љубиње и села Ђедићи (поред ових места, анализа укључује додатни материјал из још 20 српских пунктова у Босни и Херцеговини и Србији, као и неколико хрватских). У чланку се истичу следеће карактеристике југоисточнохерцеговачког речника: 1) очување прасловенских архаизама, карактеристично за периферне регионе централнојужнословенског подручја; 2) употреба речи карактеристичних за западни део централнојужнословенског континуума и некарактеристичних за његов источни део; 3) употреба речи карактеристичних за приморска подручја у близини Јадранске обале; 4) широка распрострањеност лексичке дублетности, наиме – употреба речи са различитим ареалним карактеристикама.

На основу поређења упитника из Љубиња и Ђедића са упитницима из других истражених пунктова, може се разликовати неколико врста ареала у које улази југоисточна Херцеговина: 1) југозападни ареал: невјеста ‘снаја’ и др.; 2) источнохерцеговачки ареал: заједништво са говором села Мосоровићи (вера ‘бурма’ и др.); 3) западни ареал: пунац ‘таст’ и др.; 4) периферни (у ширем смислу речи, укључује говоре западно од Дрине и говоре југоисточне Србије): локва ‘бара’ и др.; 5) босанско-славонски: пура ‘качамак’; 6) источни (уједињујући говоре источне Херцеговине, Босне и Србије): пијетао ‘певац’ и др. Типичан је, међутим, случај интерференције западног и источног или централног и периферног ареала.

Reference

Ivić P. (1994) Srpskohrvatski dijalekti: njihova struktura i razvoj. Celokupna dela. T. III. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Јakushkina E.I. (2021) „Komparativna analiza podataka srpskih diјalektoloshkih anketa”, Nauchni sastanak slavista u Vukove dane 50/1, Beograd. S. 193–198.

Jakuškina E.I. (2019) „Govori Crne Gore u Opšteslovenskom lingvističkom atlasu”, Zbornik radova sa Drugog međunarodnog naučnog skupa održanog u Podgorici 26–28. maja 2017. Podgorica. S. 351–360.

Miloradović S. (2017) „Lingvistička geografija u Srbiji – jezički zapisi na kartama i njihovo čitanje”, Južnoslovenski filolog. LXXIII, 3/4. S. 113–135.

Okuka M. (2008) Srpski dijalekti. Zagreb: SKD „Prosvjeta”.

Upitnik za srpskohrvatski / hrvatskosrpski dijalektološki atlas. Institut za srpski jezik SANU (rukopis).

Yakushkina E I. (2021) Serbskaya i horvatskaya leksika v areaologicheskom osveshchenii. Moskva: Maks-Press.

Yakushkina E.I. (2018) „Serbskaya i horvatskaya leksika v Obshcheslavyanskom lingvisticheskom atlase”, Izvestiya Rossijskoj akademii nauk. Seriya literatury i yazyka, tom 77, № 1. S. 5–11.

Yakushkina E.I. (2019) „Zapadnobosnijskaya dialektnaya leksika v obshcheserbskom kontekste (na primere govora Manyachi)”, Naš јezik, № 50/2. s. 607–615.

Yakushkina E.I. (2020) „Leksika vostochnogercegovinskogo i shumadijskovoevodinskogo dialektov serbskogo yazyka v sopostavitel'nom aspekte”, Slavyanskij almanah. № 3–4. S. 197–212.