ЛЕКСИЧКО ВАРИРАЊЕ КОД ГОВОРНИКА СТАНДАРДНОГ ЈЕЗИКА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Autori

  • Е.И. Јакушкина Московски државни универзитет Филолошки факултет
  • Д. Црњак Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2328119j

Ključne reči:

Српски језик, лексичко варирање, лексички дублети.

Apstrakt

Рад представља дио већег истраживања регионалног варирања лексике у оквиру српског стандардног језика. За потребе овог истраживања прикупљено је око 100 упитника, које су попунили образовани говорници српског језика из различитих градова. Упитник садржи питања упућена на разоткривање употребе дублета карактеристичних за западније и источније дијелове српске језичке територије, као што су нпр. жељезо и гвожђе, махуне и боранија, кино и биоскоп и сл. У овом раду анализирано је 58 анкета из Републике Српске: из Бањалуке (47), Требиња (7), Приједора (2), Бијељине (1) и Источног Сарајева (1). Прво се доноси списак истражених регионалних дублета (200 лексема) и даје се њихова типолошка подјела (фонетске или морфолошке варијанте, лексички дублети). Даље се предлаже лингвогеографска анализа прве анкете, иначе раније анализиране у другом раду, и износе се закључци о регионалним карактеристикама прикупљене лексике. Тако се, нпр., констатује да се у Приједору, за разлику од Требиња, употребљавају ријечи домаћа задаћа, дуда, испричница, кухар, кухати, марелице, неодгојен, пропух, ручник, текућина, тржница, тука, умјетно гнојиво, хладетина, хлаче и др.

Главни садржај рада чини анализа другог упитника. За сваки лексички пар обрађен у упитнику наводи се статистика употребе појединачне ријечи у Бањалуци и Требињу и на основу тога се издваја лексика карактеристична за један и други град (нпр. дан-и-ноћ, троугао у Требињу и маћухице, трокут у Бањалуци), као и група дублетних парова чији се чланови подједнако често користе и на западу и на истоку Републике Српске (опрости – извини). Такође, издвојене су ријечи које практично не варирају, него се и у Бањалуци и у Требињу употребљава иста ријеч, која се може подударати с лексемом карактеристичном за Србију (путарина), а може бити и другачија (наранџа умјесто поморанџа).

Главни закључак истраживања јесте да је лексика западног и источног типа на територији РС распоређена у облику таласа. То значи да је употреба лексичких дублета у Требињу сличнија њиховој употреби у Србији, док је за Бањалуку и Приједор типична већа концентрација западне лексике негo у Требињу.

Даље истраживање биће усмјерено на опис употребе датих лексема у другим градовима РС, као и њиховог варирања на територији Србије.

Reference

Ivić P. (2017) Serbskij narod i ego jazik. Moskva, Indrik.

Jakushkina J., Crnjak D. (2024) Leksicheskoje svojeobrazije rechi zhitelei g. BaniaLuka (Respublika Serbskaia, Bosniia i Gertsegovina) i jego predstavlenije v leksikog rafii. Slavianovedenije (v pechati).

RSJ 2018 – Rečnik srpskoga jezika (2018) Novi Sad, Matica srpska.

Shveitser A.D. (1971) Literaturnyi angliiskii iazyk v SShA i Anglii. Moskva, Vysshaia shkola.

Upitnik SDA – Upitnik za srpskohrvatski/ hrvatskosrpski dijalektološki atlas. Institut za srpski jezik SANU (rukopis).

##submission.downloads##

Objavljeno

2023-12-31