OLD AND NEW RUSSIA. REREADING THE HISTORICAL LEGACY IN LIGHT OF THE WAR IN UKRAINE

Франческа  Волпи

doi:10.21618/fil2531177v

Autori

Франческа Волпи Универзитет у Милану Факултет хуманистичких наука Одељење за језике, књижевности, културе и медијације

DOI:

https://doi.org/10.21618/fil2531177v

Ključne reči:

анализа дискурса, политички дискурс, национални идентитет, манипулација, историјско памћење, Русија, историографија, Украјина

Apstrakt

Свеобухватна инвазија на Украјину, коју је започела Руска Федерација 24. фебруара 2022. године, довела је односе између Русије и Запада до тачке прекида без преседана. У данима који су непосредно претходили инвазији руски предсједник Владимир Путин одржао је два говора у којима је приказао историјску реконструкцију украјинско-руских односа, која је послужила легитимизацији ратног дејства. Цјелокупна Путинова аргументација усредсређена је на порицање Украјине као независног државног ентитета различитог од Русије и носиоца аутономне културе способне да вијековима гради дубоке односе са народима Источне Европе. Тема рада јесте инструментална употреба историје од стране руског предсједника, који пласира наратив функционалан за његову политичку концепцију и идеју о мјесту Русије у односу на Европу. Анализирају се три текста: говор од 1. фебруара 2022, говор након припајања Крима од 18. марта 2014. и есеј Об историческом единстве русских и украинцев, објављен на веб-сајту Кремља у јулу 2021. године. Догађаји из 2014. и 2022. године означавају врхунац историјски комплексних и бурних односа између Русије и Украјине од 1991. До данас. Есеј из 2021. представља континуитет између та два догађаја и теоријску основу коју Путин користи како би антиципирао и оправдао своје поступке према Украјини; неколико аргумената у есеју из 2021. појавило се већ у говору из 2014, а у потпуности је преузето и 2022. године. Анализа је спроведена на тематском и лексичком плану. У складу са научним приступом Discourse Historical Approach (Wodak et al. 2009, 2016), препознате су специфичне историјске теме на које се позива Путин. Анализирана је дискурзивна конструкција тих тема и то идентификовањем морфосинтаксичких и лексичких стратегија и средстава коришћених како би се приказала једна руска нација која слиједи свој предодређени и непромјенљиви историјски пут, чији су дио украјински језик и култура. Теза према којој су Руси и Украјинци један народ поткријепљена је аргументима који стављају акценат на заједничко поријекло из Кијевске Русије те на присуство истог језика и религије. Представљен је директан пренос власти ‒ traslatio са Кијевске Русије на Московију. Игнорише се чињеница да након гашења Кијевске Русије историјски развој украјинских земаља не може бити препознат као развој из Московије у руску државу. Даље, наглашава се присуство спољног непријатеља као елемента подјеле између два народа. И на крају, прибјегавањем семантичким пољима дара и крађе преузима се идеологема руских земаља како би се доказали вјештачки аспект украјинске државе и потреба Русије да реинтегрише бивши совјетски простор.

Reference

Bathia, M. V. (2005). Fighting words: naming terrorists, bandits, rebels and other violent actors. Third World Quarterly, 26 (1) 5–22. DOI: 10.1080/0143659042000322874.

Bettanin, F. (2018) Putin e il mondo che verrà. Storia e politica della Russia nel nuovo contesto internazionale. Roma, Viella.

Brambilla, M. M. (2007) Il discorso politico nei paesi di lingua tedesca. Metodi e modelli di analisi linguistica. Roma, Aracne.

De Stefano, C. (2022) Storia del potere in Russia. Dagli zar a Putin. Brescia, Scholé.

Edelman, M. (1964) The Symbolic Uses of Politics. Urbana, University of Illinois Press.

Edelman, M. (1992) Costruire lo spettacolo politico (trad. di Darcy Di Mona). Torino, Nuova ERI.

Ferrari, A. (2024) Russia. Storia di un impero euroasiatico. Milano, Mondadori.

Garzaniti, M. (2013) Gli slavi. Storia, culture e lingue dalle origini ai nostri giorni. Roma, Carocci Editore.

Galeotti, M. (2019) We Need to Talk About Putin: How the West Gets Him Wrong. London, Penguin.

Gorham, M. S. (2019) When Soft Power Hardens. The Formation and Fracturing of Putin’s “Russian World”. Global Russian Cultures, Kevin M. F. Platt (ed.). Madison, University of Wisconsin Press, pp. 43–45.

Graziosi, A. (2022) L’ucraina e Putin tra storia e ideologia. Bari, Laterza.

Hovorun, K. (2022) La Chiesa russa prigioniera delle sue scelte. La Nuova Europa. https://lanuovaeuropa.org/dossier/2022/03/28/la-chiesa-russa-prigioniera-dellesue-scelte/?fbclid=IwAR1wJu-LxA_IbW2xii5xoTlLZMtLjYcIPmouaFm. (ultimo accesso 3/02/2025).

Jakobson, R. (2010) Saggi di linguistica generale. Milano, Feltrinelli (4° ed.).

Kappeler, A. (2009) La Russia. Storia di un impero multietnico (a cura di Aldo Ferrari, trad. Stefano Torelli). Roma, Edizioni Lavoro.

Lami, G. (2022) L’Ucraina in 100 date. Dalla Rus’ di Kyïv ai nostri giorni. Pisa, Della porta editori.

Laruelle. M. (2009) In the Name of the Nation. Nationalism and Politics in Contemporary Russia. Palgrave Macmillan.

Laruelle, M. (2015) The “Russian World”. Russia’s Soft Power and Geopolitical Imagination. Washington, The Center on Global Interest (CGI).

Laruelle, M. (2019) Russian Nationalism: Imaginaries, Doctrines, and Political Battlefields. London/New York, Routledge.

Meienberger, A. (2023) The concept of the “Russkij Mir”: History of the Concept and Ukraine. Euxeinos. 13 (35), 15–29. DOI:10.55337/35.QLPT4607.

Prola, D. (2017) Lo spazio mitico come fondamento dell’identità nazionale. I Kresy nella letteratura polacca. In Geat, M. (a cura di), Il pensiero letterario come fondamento di una testa ben fatta. Roma, RomaTrE-Press, pp.49–64. . https://romatrepress.uniroma3.it/wp-content/uploads/2019/05/Lo-spazio-mitico-come-fondamentodell%E2%80%99identit%C3%A0-nazionale.-I-Kresy-nella-letteratura-polacca.pdf (ultimo accesso 30/11/2024).

Reisigl, M. & Wodak, R. (2016) The discourse-historical approach (DHA). In Wodak, R. & Meyer, M. (eds.), Methods of Critical Discourse studies. Los Angeles/London/New Delhi/Singapore/Washington DC, Sage, pp.23–61.

Rigotti, E. (2005) Towards a typology of manipulative processes. In de Saussure, L., Schulz, P. (eds.), Manipulation and Ideologies in the Twentieth Century. Amsterdam/Philadelphia, John Benjamins Publishing Company, pp.61–83.

Roccucci, A. (2018) Impero russo e mondializzazione tra escatologia e geopolitica. https://www.dirittoestoria.it/17/memorie/Roccucci-Impero-russomondializzazione-escatologia-geopolitica.htm (ultimo accesso 29/11/24).

Šejgal, E. I. (2000) Semiotika političeskogo diskursa. Dissertacija na soiskanie učenoj stepeni doktora filologičeskich nauk. Volgograd, Peremena.

Strada, V. (1991) La questione russa. Identità e destino. Venezia, Marsilio.

Van Dijk, T. (2006) Discourse and manipulation. Discourse & Society. 17 (3), 359–383. DOI: 10.1177/0957926506060250.

Werth, N. (2023) Putin storico in capo. Milano, Giulio Einaudi Editore.

Williams, D., Young, M. & Launer, M. (eds.) (2022). The Rhetorical Rise and Demise of “Democracy” in Russian Political Discourse, Volume 2: The Promise of “Democracy” during the Yeltsin Years. Boston, Academic Studies Press. https://doi-org.pros1.lib.unimi.it/10.1515/9781644696514 (ultimo accesso 27/11/24).

Wodak, R., de Cilia R., Reisigl, M. & Liebhart, K. (2009) The discursive construction of national identity (Second edition). Edinburgh, Edinburgh University Press.