КУЋНО ЗВОНЦЕ У ПРИПОВЕТКАМА ТАТЈАНЕ ТОЛСТОЈ: ИЗМЕЂУ ДИЗАЈНА И КУЛТУРНЕ МЕМОРИЈЕ
DOI:
https://doi.org/10.21618/fil2225341bKljučne reči:
Татјана Толстој, кућно звонце, руска књижевност, руска култура, совјетска култураApstrakt
У неколико приповедака Татјане Толстој које су објављене у периоду између 2004. и 2015. године, у совјетском или, прецизније, постсовјетском окружењу, кућно звонце у свакодневним ситуацијама има улогу која није занемарљива. Понекад се ради о естетској вредности, док у неким другим случајевима његова важност може да се идентификује са функцијом.
Овај прилог на енглеском језику има за циљ да анализира значај овог елемента на наративном и културолошком плану, тако што ће се истражити начин на који се уклапа у околину, са другим објектима/ предметима који поседују неки свој сопствени и аутономни систем, али и у односу на протагонисте самих прича. Мада је кућно звонце производ модерне технологије, може се повезати и са прагом као простором, носиоцем митских и анцестралних вредности.
Reference
Bachelard, Gaston (1961), La poétique de l’espace, Paris: Presses Universitaires de France.
Bassanelli, Michela (2015), “Interno/Esterno: lo spazio soglia come un nuovo luogo della rinascita”, BDC. Bollettino del Centro Calza Bini, 15 (2): 315-326).
Benjamin, Walter (1999), The Arcades Project, transl. H. Eiland, K. McLaughlin, Cambridge, USA: First Harvard University Press.
Benveniste, Émile (1969), Le vocabulaire des institutions indo-européennes, Paris: Les éditions de Minuit.
Bley, Lucia (2017), “La maison en psychoanalyse”, L’évolution psychiatrique, 82: 373- 382.
Bodei, Remo (2011), La vita delle cose, Roma-Bari: Laterza.
Boettger, Till (2014), Treshold spaces, Basel: Birkhäuser.
Bourdieu, Pierre (2000), Esquisse d'une théorie de la pratique, Paris: Seuil.
Boym, Svetlana (1995), Common Places: Mythologies of Everyday Life, Cambridge, Massachussets: Harvard University Press.
Clay Trumbull, Henry (2000), The Threshold Covenant, Kirkwood, Missouri: Impact Christian Books.
Eliade, Mircea (1987), Le sacré et le profane, Paris: Gallimard.
Ivanov, Vjačeslav, Toporov, Vladimir, (1965), Slavjanskie jazykovye modelirujuščie semiotičeskie aspekty, Moskva: Nauka.
Kopytoff, Igor (1986), “The Cultural biography of things: commoditization as process”, Appadurai, Arjun, edited by, The Social life of things, Cambridge: Cambridge University Press: 64-94.
Lazzarini, Anna (2016), “Immagini della modernità. Walter Benjamin e l’esperienza della soglia”, Intersezioni, XXXVI, 1, aprile 2016: 49-70.
Lotman, Jurij (1990), Universe of the mind. A Semiotic Theory of Culture, Moscow: Tauris.
Orlando, Francesco (1993), Gli oggetti desueti nelle immagini della letteratura, Torino: Einaudi.
Os'muchina, Ol’ga (2012), “Literatura kak priem: Tat'jana Tolstaja”, Voprosy literatury, 1: 41 - 53.
Piretto, Gian Piero (2018), Quando c'era l'Urss, Milano: Raffaello Cortina.
Pugačev, Ivan (1957), edited by, Tovarnyj slovar', Moskva: GITL.
Roberts, Graham H. (2017), “Introduction”, Roberts, G. H., edited by, Material culture in Russia and the USSR. Tings, Values, Identities, London-Oxford-New York-New Delhi-Sydney: Routledge: 1- 9.
Schlögel, Karl (2000), “‘Kommunalka’ o el comunismo como forma de vida. Hacia una topografía histórica de la Unión Soviética”, Cuadernos de Historia contemporánea, 22: 257-273.
Šanskij, Nikolaj (1972), Ėtimologičeskij slovar russkogo jazyka, Moskva: Izdanie Moskovskogo universiteta.
Tolstaja, Tat’jana (2004), Devuška v cvetu, Moskva: AST.
Tolstaya, Tatyana (2018), Aetherial Worlds, transl. A. Mygdal, New York: Penguin Random House.
Tolstaja, Tat’jana (2015), Nevidimaja deva, Moskva: AST.
Tolstaya, Tatyana (1989), On the golden porch and other stories, transl. A. W. Bouis, London: Penguin Books.
Tolstaja, Tat’jana (2008), Izjum, Moskva: Ėksmo.
Tolstaya, Tatyana (1993), Sleepwalker in a Fog, tr. J. Gambrell, London: Penguin.
Utechin, Il’ja (2004), Očerki kommunal'nogo byta, Moskva: OGI.
van Baak, Joost (2009), The House in Russian Literature. A Mythopoetic Exploration, Amsterdam-New York: Rodopi.
van Gennep, Arnold (2019), The Rites of Passage, Chicago: University of Chicago Press.
Vasmer, Max (1986), Ėtimologičeskij slovar' russkogo jazyka, Moskva: Progress.
Zeeman, Peter (1988), The Later Poetry of Osip Mandelstam, Amsterdam: Rodopi.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
